Балкан без ратова уз благослов великих

ОТВОРЕНA КAПИЈA КA ИСТОКУ (Распоред уласка у Унију) (8)

Често се поставља питање када ће моћи да престану с радом Канцеларија високог представника, UNMIK, па и Пакт стабилности за Југоисточну Европу. Континуирано присуство СAД вероватно би било корисно упркос томе што су интереси ове суперсиле промењени. Хрватска упутила одговарајући захтјев за статус кандидата.

Из разумљивих разлога, земље овог региона инсистирају на томе да се утврди распоред уласка у Европску унију. Ма колико користан био притисак да се испоштују рокови, он је, истовремено, проблематичан. Постоји опасност не само од опадања нивоа квалитета већ и од задовољавања привидним резултатима.

Зато би било корисније да се уведе јача контрола, каква, рецимо, већ одавно постоји унутар ЕУ када је реч о извештајима о земљама кандидатима. Осим тога, извештај о Споразуму о стабилизацији и асоцијацији омогућавао би не само да се забележе позитивни резултати већ и да се трезвено говори о недостацима како би се из њих развили нови напори за проналажење решења.

Важно је и питање да ли треба сачекати да све земље достигну исти стандард или би улазак у ЕУ био могућ и с различитим подацима, што ће врло брзо постати актуелно, будући да је Хрватска упутила одговарајући захтјев за статус кандидата. Не смемо да занемаримо ни чињеницу да осим проблема који су повезани с међународном заједницом, а тичу се Босне и Херцеговине и Косова, између осталог, треба да решимо питање државног имена Македоније: Бивша Југословенска Република Македонија - FYРОМ (The Former Yugoslav Republic of Macedona). Треба очекивати постизање компромиса, на пример, "северна Македонија" или нешто слично, који ће, с једне стране, узети у обзир интерес Грчке а, с друге, неће представљати покушај претварања историјских величина попут краља Филипа Македонског и Aлександра Великог у трајан проблем приликом тражења одговарајућег државног имена.

Кандидати за Европску унију

Скренућемо пажњу на то да, рецимо, у Белгији постоји покрајина Луксембург која је унеколико већа од независног великог војводства, па ипак су се обе стране помириле с тим.

Често се поставља питање када ће моћи да престану с радом Канцеларија високог представника, UNMIK, па и Пакт стабилности за Југоисточну Европу.

Неопходно је да се веома јасно каже да такви провизоријуми и не треба вечно да постоје. Постепено смањење капацитета након остварења циљева сигурно би било препоручљиво, при чему би за Босну и Херцеговину мерило требало да буде стварање заједничке владе способне да дела, за Косово решавање статуса, а за Пакт стабилности достизање квалитета неопходног да би земље овог региона постале кандидати за улазак у ЕУ.

У складу с тим, првенствено Пакт стабилности требало би у наредном периоду да се концентрише на важна питања која се тичу достизања неопходног стандарда за чланство у ЕУ и да се побрине за успостављање одговарајуће регионалне сарадње у глобалном контексту. Можда ће бити неопходно изналажење флексибилнијих решења која неће имати искључиво државно-правни значај.

Разумљиво је да у Комисији ЕУ постоји интерес да се установе попут Пакта стабилности интегришу у институције ЕУ, али докле год земље које нису чланице ЕУ (као што су СAД, Канада, Норвешка, Швајцарска и Јапан) пружају значајан допринос у облику финансијских средстава и кадрова, требало би размислити и о томе шта би се евентуално изгубило престанком њиховог ангажовања.

Континуирано присуство СAД вероватно би било корисно упркос томе што су интереси ове суперсиле промењени. После преузимања полицијске власти у Босни и Херцеговини и одговорности у Македонији, ЕУ и у тој области прво мора да поднесе доказ о компетентности, при чему разрјешење односа између NATO-а и ЕУ на самиту у Копенхагену крајем 2002. године свакако игра позитивну улогу. Нека врста провере био би и често помињани регионал орвнерсхип, што значи да би државе региона преузеле одговорност.

Балкан без ратова

Полазећи од личног искуства не могу са сигурношћу да тврдим да ли се то стварно толико жели као што се често тврди. Чињеница да значајне функције остају у Бриселу и да се међународне организације као што су ОЕБС, Савет Европе и UNECE спремно ангажују, показује да одређени вид заштитничког става често настаје несвесно. Не смемо да заборавимо да су такорећи све одлуке у XIX и XX веку које су се тицале Југоисточне Европе донете споља. Уколико би Хабзбуршка монархија успевала да понуди царској Русији и Високој порти прихватљиве компромисе за стабилност Балкана, ситуација је решавана без ратова.

Када то није било могуће, убрзо би се, поред ове три традиционалне монархије, умешале и друге земље, при чему се Немачка за време владавине цара Вилхелма подједнако снажно истицала као и Велика Британија и Француска, наизменично. Сам регион заправо није био питан, већ је створен читав низ кумстава која су битно утицала и на XX век. Да ли ће државе региона у будућности моћи саме да се изразе зависиће од њихове свести о суверенитету, али и од спремности за регионалну сарадњу.

За то постоје добри изгледи, нарочито ако се одупремо искушењу да у сопствену корист фаворизујемо једне на рачун других.

Велике силе

Мала антанта, коју су послије Првог светског рата наследнице монархије окренуле против Мађарске, а дијелом и против Aустрије, примјер је како таква сарадња може да постане дио инструментаријума великих сила. Наравно да постоје разумљиви интереси различитих европских држава и саме Европске уније. Међутим, најбољи браниоци интереса су земље региона, нарочито ако су свјесне да ситуација у којој се налазе зависи од њихове способности за сарадњу.

                                      (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.