Balkan bez ratova uz blagoslov velikih

OTVORENA KAPIJA KA ISTOKU (Raspored ulaska u Uniju) (8)

Često se postavlja pitanje kada će moći da prestanu s radom Kancelarija visokog predstavnika, UNMIK, pa i Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu. Kontinuirano prisustvo SAD verovatno bi bilo korisno uprkos tome što su interesi ove supersile promenjeni. Hrvatska uputila odgovarajući zahtjev za status kandidata.

Iz razumljivih razloga, zemlje ovog regiona insistiraju na tome da se utvrdi raspored ulaska u Evropsku uniju. Ma koliko koristan bio pritisak da se ispoštuju rokovi, on je, istovremeno, problematičan. Postoji opasnost ne samo od opadanja nivoa kvaliteta već i od zadovoljavanja prividnim rezultatima.

Zato bi bilo korisnije da se uvede jača kontrola, kakva, recimo, već odavno postoji unutar EU kada je reč o izveštajima o zemljama kandidatima. Osim toga, izveštaj o Sporazumu o stabilizaciji i asocijaciji omogućavao bi ne samo da se zabeleže pozitivni rezultati već i da se trezveno govori o nedostacima kako bi se iz njih razvili novi napori za pronalaženje rešenja.

Važno je i pitanje da li treba sačekati da sve zemlje dostignu isti standard ili bi ulazak u EU bio moguć i s različitim podacima, što će vrlo brzo postati aktuelno, budući da je Hrvatska uputila odgovarajući zahtjev za status kandidata. Ne smemo da zanemarimo ni činjenicu da osim problema koji su povezani s međunarodnom zajednicom, a tiču se Bosne i Hercegovine i Kosova, između ostalog, treba da rešimo pitanje državnog imena Makedonije: Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija - FYROM (The Former Yugoslav Republic of Macedona). Treba očekivati postizanje kompromisa, na primer, "severna Makedonija" ili nešto slično, koji će, s jedne strane, uzeti u obzir interes Grčke a, s druge, neće predstavljati pokušaj pretvaranja istorijskih veličina poput kralja Filipa Makedonskog i Aleksandra Velikog u trajan problem prilikom traženja odgovarajućeg državnog imena.

Kandidati za Evropsku uniju

Skrenućemo pažnju na to da, recimo, u Belgiji postoji pokrajina Luksemburg koja je unekoliko veća od nezavisnog velikog vojvodstva, pa ipak su se obe strane pomirile s tim.

Često se postavlja pitanje kada će moći da prestanu s radom Kancelarija visokog predstavnika, UNMIK, pa i Pakt stabilnosti za Jugoistočnu Evropu.

Neophodno je da se veoma jasno kaže da takvi provizorijumi i ne treba večno da postoje. Postepeno smanjenje kapaciteta nakon ostvarenja ciljeva sigurno bi bilo preporučljivo, pri čemu bi za Bosnu i Hercegovinu merilo trebalo da bude stvaranje zajedničke vlade sposobne da dela, za Kosovo rešavanje statusa, a za Pakt stabilnosti dostizanje kvaliteta neophodnog da bi zemlje ovog regiona postale kandidati za ulazak u EU.

U skladu s tim, prvenstveno Pakt stabilnosti trebalo bi u narednom periodu da se koncentriše na važna pitanja koja se tiču dostizanja neophodnog standarda za članstvo u EU i da se pobrine za uspostavljanje odgovarajuće regionalne saradnje u globalnom kontekstu. Možda će biti neophodno iznalaženje fleksibilnijih rešenja koja neće imati isključivo državno-pravni značaj.

Razumljivo je da u Komisiji EU postoji interes da se ustanove poput Pakta stabilnosti integrišu u institucije EU, ali dokle god zemlje koje nisu članice EU (kao što su SAD, Kanada, Norveška, Švajcarska i Japan) pružaju značajan doprinos u obliku finansijskih sredstava i kadrova, trebalo bi razmisliti i o tome šta bi se eventualno izgubilo prestankom njihovog angažovanja.

Kontinuirano prisustvo SAD verovatno bi bilo korisno uprkos tome što su interesi ove supersile promenjeni. Posle preuzimanja policijske vlasti u Bosni i Hercegovini i odgovornosti u Makedoniji, EU i u toj oblasti prvo mora da podnese dokaz o kompetentnosti, pri čemu razrješenje odnosa između NATO-a i EU na samitu u Kopenhagenu krajem 2002. godine svakako igra pozitivnu ulogu. Neka vrsta provere bio bi i često pominjani regional orvnership, što znači da bi države regiona preuzele odgovornost.

Balkan bez ratova

Polazeći od ličnog iskustva ne mogu sa sigurnošću da tvrdim da li se to stvarno toliko želi kao što se često tvrdi. Činjenica da značajne funkcije ostaju u Briselu i da se međunarodne organizacije kao što su OEBS, Savet Evrope i UNECE spremno angažuju, pokazuje da određeni vid zaštitničkog stava često nastaje nesvesno. Ne smemo da zaboravimo da su takoreći sve odluke u XIX i XX veku koje su se ticale Jugoistočne Evrope donete spolja. Ukoliko bi Habzburška monarhija uspevala da ponudi carskoj Rusiji i Visokoj porti prihvatljive kompromise za stabilnost Balkana, situacija je rešavana bez ratova.

Kada to nije bilo moguće, ubrzo bi se, pored ove tri tradicionalne monarhije, umešale i druge zemlje, pri čemu se Nemačka za vreme vladavine cara Vilhelma podjednako snažno isticala kao i Velika Britanija i Francuska, naizmenično. Sam region zapravo nije bio pitan, već je stvoren čitav niz kumstava koja su bitno uticala i na XX vek. Da li će države regiona u budućnosti moći same da se izraze zavisiće od njihove svesti o suverenitetu, ali i od spremnosti za regionalnu saradnju.

Za to postoje dobri izgledi, naročito ako se odupremo iskušenju da u sopstvenu korist favorizujemo jedne na račun drugih.

Velike sile

Mala antanta, koju su poslije Prvog svetskog rata naslednice monarhije okrenule protiv Mađarske, a dijelom i protiv Austrije, primjer je kako takva saradnja može da postane dio instrumentarijuma velikih sila. Naravno da postoje razumljivi interesi različitih evropskih država i same Evropske unije. Međutim, najbolji branioci interesa su zemlje regiona, naročito ako su svjesne da situacija u kojoj se nalaze zavisi od njihove sposobnosti za saradnju.

                                      (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.