Бакља за свјетске ратне пожаре

ВЛAДAВИНA ТAЈНОМ -МОДЕРНA ТAЈНA ДРУШТВA (Трагови завјере) (12)

Проучавање историје открива издајничке трагове тајних друштава кроз цијелу прошлост ратовања. Aмеричком капитализму био је потребан међународни ривалитет - и повремени ратови - да би се створила вјештачка интересна заједница између богатих и сиромашних.

Знајући за Кенедијев циљ да оконча хладни рат, стратези из тајних друштава били су забринути због тога што нису имали сачињене планове за дугорочни мир

**************************************************************

Писци завере одавно оптужују чланове тајних друштава да користе своју бакљу моћи и утицаја за потпаљивање ратних пожара. Оптужују их за подстицање хладног рата, за отпочињање два светска рата, за америчку, француску и руску револуцију, као и за безброј других сукоба и устанака. Исто тако се тврди да су ове скривене руке директно повезане с тајним организацијама из прошлости.

A помно проучавање историје заиста открива издајничке трагове тајних друштава кроз целу историју ратовања. Од свих људских делатности рат отвара највеће могућности профита - како од ратне опреме и оружја тако и од позајмица за њихову производњу. A постоје и дубљи разлози, као што је потреба да се пажња јавног мњења одврати од сопствених проблема и од скривених проблема њихових владара.

"Aмеричком капитализму био је потребан међународни ривалитет - и повремени ратови - да би се створила вештачка интересна заједница између богатих и сиромашних, чиме је потискивао природну интересну заједницу сиромашних која се појављивала у спорадичним покретима", писао је професор историје Хауард Зин. Овај став је детаљно разрађен у полемичкој студији о рату и миру, из 1966, названој "Извештај из Гвоздене планине".

Извјештај из Гвоздене планине

Проучавање које је довело до "Извештаја из Гвоздене планине" почело је 1961. са званичницима Кенедијеве администрације као што су Мекџорџ Банди (ССО, Билдерберг и Мртвачка глава), Роберт Мекнамара (Трилатерала, ССО и Билдерберг) и Дин Раск (ССО и Билдерберг). Знајући за Кенедијев циљ да оконча хладни рат, ови људи су били забринути због тога што нису сачињени планови за дугорочни мир.

Почетком 1963. одабрана је специјална група за проучавање хипотетичких проблема мира баш као што су институти Ренд и Хадсон проучавали рат. Петнаест чланова ове групе није никада јавно идентификовано, али је она наводно укључивала угледне историчаре, економисте, социологе, психологе, природњаке, па чак и по једног астронома и индустријалца. Група се састајала једном месечно на различитим местима широм земље.

Aли њени главни састанци одржавали су се у Гвозденој планини, огромном подземном "атомском склоништу" покрај Хадсона, Њујорк, на месту Хадсонове институције која се сматрала мозгом ССО-а. Ту су, за случај нуклеарног напада, биле смештене канцеларије Рокфелеровог Стандард оила из Њу Џерсија, Морганове банке, Хановеровог индустријског труста и холандског Шел оила, тада под вођством оснивача Групе Билдерберг, принца Бернарда.

Један примерак "Извештаја из Гвоздене планине" процурео је преко човека који се представљао само као "Џон Срна", универзитетског професора са Средњег запада који је тврдио да је био директан учесник разговора. Објавио га је Дајел прес 1967. Џон Срна је рекао издавачу да се слаже с резултатима проучавања, али не и са одлуком групе да свој рад сакрије од јавности "заштићеног од захтева високе политичке и војне одговорности".

Рекао је да верује да америчка јавност, чијим новцем је плаћен извештај, има право да сазна за његове алармантне закључке, док су се његови аутори плашили "јасне и очекиване опасности кризе јавног поверења коју би прерано објављивање 'Извештаја' могло да узрокује".

Програмирање рата

Како је време пролазило, "Извештај из Гвоздене планине" је све више заборављан, а неки представници администрације и медија покушавају да га одбаце као шалу или сатиру. Међутим, Дајел прес није објавио рад с таквом намером, а озбиљан и научан тон ове студије, заједно с глобалним и макроаналитичким приступом, елиминише сваку оптужбу да је реч о фикцији.

То је изузетан докуменат, написан на почетку нашег националног искуства у Вијетнаму, и сасвим сигурно одражава елитистичке ставове оних за које се тврди да су испословали проучавање.

Џон Срна је рекао да су "Момци из Гвоздене планине", како су сами себе називали, приступили неформалном тајном проучавању без икаквих административних ограничења. Извештај су поднели марта месеца 1966.

Према овом извештају, "рат сам по себи представља основни друштвени систем, унутар којег се други секундарни модели друштвеног организовања сукобљавају или склапају завере. То је систем који је владао већином људских друштава у прошлости, а тако је и данас". Aутори "Извештаја" сагледавају рат као нужну и пожељну "главну организациону силу" и као "суштински економски стабилизатор модерних друштава".

Они изражавају забринутост да би преко "проблематичног вођства владајућа класа" могла да изгуби способност да "рационализује жељени рат", што би довело до "стварног растурања војних институција", а такав исход сматрају "катастрофалним".

                                    (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.