Baklja za svjetske ratne požare

VLADAVINA TAJNOM -MODERNA TAJNA DRUŠTVA (Tragovi zavjere) (12)

Proučavanje istorije otkriva izdajničke tragove tajnih društava kroz cijelu prošlost ratovanja. Američkom kapitalizmu bio je potreban međunarodni rivalitet - i povremeni ratovi - da bi se stvorila vještačka interesna zajednica između bogatih i siromašnih.

Znajući za Kenedijev cilj da okonča hladni rat, stratezi iz tajnih društava bili su zabrinuti zbog toga što nisu imali sačinjene planove za dugoročni mir

**************************************************************

Pisci zavere odavno optužuju članove tajnih društava da koriste svoju baklju moći i uticaja za potpaljivanje ratnih požara. Optužuju ih za podsticanje hladnog rata, za otpočinjanje dva svetska rata, za američku, francusku i rusku revoluciju, kao i za bezbroj drugih sukoba i ustanaka. Isto tako se tvrdi da su ove skrivene ruke direktno povezane s tajnim organizacijama iz prošlosti.

A pomno proučavanje istorije zaista otkriva izdajničke tragove tajnih društava kroz celu istoriju ratovanja. Od svih ljudskih delatnosti rat otvara najveće mogućnosti profita - kako od ratne opreme i oružja tako i od pozajmica za njihovu proizvodnju. A postoje i dublji razlozi, kao što je potreba da se pažnja javnog mnjenja odvrati od sopstvenih problema i od skrivenih problema njihovih vladara.

"Američkom kapitalizmu bio je potreban međunarodni rivalitet - i povremeni ratovi - da bi se stvorila veštačka interesna zajednica između bogatih i siromašnih, čime je potiskivao prirodnu interesnu zajednicu siromašnih koja se pojavljivala u sporadičnim pokretima", pisao je profesor istorije Hauard Zin. Ovaj stav je detaljno razrađen u polemičkoj studiji o ratu i miru, iz 1966, nazvanoj "Izveštaj iz Gvozdene planine".

Izvještaj iz Gvozdene planine

Proučavanje koje je dovelo do "Izveštaja iz Gvozdene planine" počelo je 1961. sa zvaničnicima Kenedijeve administracije kao što su Mekdžordž Bandi (SSO, Bilderberg i Mrtvačka glava), Robert Meknamara (Trilaterala, SSO i Bilderberg) i Din Rask (SSO i Bilderberg). Znajući za Kenedijev cilj da okonča hladni rat, ovi ljudi su bili zabrinuti zbog toga što nisu sačinjeni planovi za dugoročni mir.

Početkom 1963. odabrana je specijalna grupa za proučavanje hipotetičkih problema mira baš kao što su instituti Rend i Hadson proučavali rat. Petnaest članova ove grupe nije nikada javno identifikovano, ali je ona navodno uključivala ugledne istoričare, ekonomiste, sociologe, psihologe, prirodnjake, pa čak i po jednog astronoma i industrijalca. Grupa se sastajala jednom mesečno na različitim mestima širom zemlje.

Ali njeni glavni sastanci održavali su se u Gvozdenoj planini, ogromnom podzemnom "atomskom skloništu" pokraj Hadsona, Njujork, na mestu Hadsonove institucije koja se smatrala mozgom SSO-a. Tu su, za slučaj nuklearnog napada, bile smeštene kancelarije Rokfelerovog Standard oila iz Nju Džersija, Morganove banke, Hanoverovog industrijskog trusta i holandskog Šel oila, tada pod vođstvom osnivača Grupe Bilderberg, princa Bernarda.

Jedan primerak "Izveštaja iz Gvozdene planine" procureo je preko čoveka koji se predstavljao samo kao "Džon Srna", univerzitetskog profesora sa Srednjeg zapada koji je tvrdio da je bio direktan učesnik razgovora. Objavio ga je Dajel pres 1967. Džon Srna je rekao izdavaču da se slaže s rezultatima proučavanja, ali ne i sa odlukom grupe da svoj rad sakrije od javnosti "zaštićenog od zahteva visoke političke i vojne odgovornosti".

Rekao je da veruje da američka javnost, čijim novcem je plaćen izveštaj, ima pravo da sazna za njegove alarmantne zaključke, dok su se njegovi autori plašili "jasne i očekivane opasnosti krize javnog poverenja koju bi prerano objavljivanje 'Izveštaja' moglo da uzrokuje".

Programiranje rata

Kako je vreme prolazilo, "Izveštaj iz Gvozdene planine" je sve više zaboravljan, a neki predstavnici administracije i medija pokušavaju da ga odbace kao šalu ili satiru. Međutim, Dajel pres nije objavio rad s takvom namerom, a ozbiljan i naučan ton ove studije, zajedno s globalnim i makroanalitičkim pristupom, eliminiše svaku optužbu da je reč o fikciji.

To je izuzetan dokumenat, napisan na početku našeg nacionalnog iskustva u Vijetnamu, i sasvim sigurno odražava elitističke stavove onih za koje se tvrdi da su isposlovali proučavanje.

Džon Srna je rekao da su "Momci iz Gvozdene planine", kako su sami sebe nazivali, pristupili neformalnom tajnom proučavanju bez ikakvih administrativnih ograničenja. Izveštaj su podneli marta meseca 1966.

Prema ovom izveštaju, "rat sam po sebi predstavlja osnovni društveni sistem, unutar kojeg se drugi sekundarni modeli društvenog organizovanja sukobljavaju ili sklapaju zavere. To je sistem koji je vladao većinom ljudskih društava u prošlosti, a tako je i danas". Autori "Izveštaja" sagledavaju rat kao nužnu i poželjnu "glavnu organizacionu silu" i kao "suštinski ekonomski stabilizator modernih društava".

Oni izražavaju zabrinutost da bi preko "problematičnog vođstva vladajuća klasa" mogla da izgubi sposobnost da "racionalizuje željeni rat", što bi dovelo do "stvarnog rasturanja vojnih institucija", a takav ishod smatraju "katastrofalnim".

                                    (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.