AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Завјере се редале, али Хитлер је опстајао

Успјеси током првих година рата и у то вријеме, фанатична подршка њемачког народа свом Фиреру, идеју завјере су гурнули у други план. Прва завјера коју су организовали високи официри била је из 1938. године.

Завјером 1942. године руководио је генерал фон Тресков. Он је сљедеће године разрадио план завјере под шифром "Паљење", који је поред убиства Хитлера предвиђао и пуч у Берлину и преузимање власти. За почетак акције 1943. чекали су на вијест о авионској несрећи. Aли, та вијест никад није стигла, јер је бомба затајила, а Хитлер остао жив

**********************************

Утврдити тачан број покушаја атентата на једну особу, немогуће је из једноставног разлога, будући да нико није толико несмотрен да се јавно огласи признањем да није успео, плашећи се санкција.

... Прва од завера коју су организовали високи официри, била је она из 1938. године, када су, после избијања "Студентске кризе", генерал Лудвиг Бек и пуковник Ханс Остер наумили да уклоне Хитлера. Међутим, потписивањем Минхенског споразума, Хитлер је поколебао заверенике. Успеси током првих година рата и у то време, фанатична подршка немачког народа свом Фиреру, идеју завере су гурнули у други план.

Aли, децембра 1942. године, у Главном штабу армија "Центар", у Смоленској шуми, одржан је тајни састанак групе високих официра, на иницијативу генерала Герделера. Генерали су покушали да за своју идеју, уклањање Хитлера, придобију фелдмаршала фон Клугеа, главнокомандујућег на Источном фронту, у сектору Центар...

Велики подухват

Улоге су подељене, па је за Берлин био задужен Олбрихт, заменик генерала Фрома, команданта Резервне армије. Сам Фром се понашао попут Клугеа, колебао се, одмеравајући развој ситуације.

...Кључни проблем плана је био, како намамити Хитлера да дође у Смоленск и ту буде ликвидиран.

Генерал Тресков је предлагао да, кад Хитлер стигне у Смоленск, буде покошен ватром, заједно са својом специјалном стражом. Морамо да појаснимо појам Хитлерове личне страже. Он је имао две врсте различите страже. Прва, РСД, била је задужена за личну безбедност нацистичког вође и била је стално уз њега. Они су припадали СС-јединицама и били су су стационирани у бункеру "Вучија јама", бункеру у Берлину, Оберсалцбергу и Фиреровој канцеларији у Берлину. Они су пратили Хитлера на сваком његовом путу. Друга је била чисто војна јединица, налик на гарду. Она је обезбеђивала објекте у којима је Хитлер боравио. И она је била под командом СС-официра, Фарнца Шедлеа.

Без обзира што је командант Коњичке јединице био спреман да изврши постављени им задатак ликвидације, предлог Трескова је пропао, јер је као претходница у Смоленск стигла специјална јединица и преузела контролу над аеродромом.

Да би Хитлера намамио у замку, генерал Тресков је морао да наговори најпре свог личног пријатеља, генерала Шмундта, Хитлеровог ађутанта, да убеди свог шефа да је неопходно, у циљу подизања морала, после катастрофе у Стаљинграду, да дође у Смоленск, у Главни штаб армија "Центар". Хитлер је пристао, али је неколико пута одлагао датум пута. Дефинитивно се одлучио за 13. март 1943. године.

...На крају су се одлучили да бомбу прокријумчаре у авион. Свој предлог фон Шлабрендорф је образложио, да ће атентат бити тумачен као авионска несрећа, што би умирило многе Хитлерове следбенике.

За време вечере, Тресков је замолио пуковника Хаинца Бранта из Генералштаба копнене војске, који је био у Хитлеровој пратњи, да однесе боцу коњака његовом старом пријатељу, генералу Хелмуту Стефу, шефу Организационе команде, у Врховној команди. Не сумњајући ништа, Брант је драге воље пристао.

Упаковани "коњак" предали су пуковнику, пре него што је ушао у авион. Дебљина жице била је одабрана тако да бомба експлодира најраније после пола сата од активирања. По прорачуну завереника, негде изнад Минска.

Кад је авион полетео, шифровано су у Берлин јавили да је "паљење" почело. За почетак акције су чекали на вест о авионској несрећи. Aли, та вест никад није стигла јер је бомба затајила.

 Бомба није експлодирала

...Завереници су се разочарали, али нису одустали од своје намере. Убрзо им се указала прилика да поред Хитлера ликвидирају и Геринга и Химлера. Они су заједно са Хитлером требало да присуствују једној свечаности. Пуковник фон Герсдорф се добровољно јавио да у самоубилачкој акцији активира бомбу у непосредној Хитлеровој близини. Бомбу би сакрио под шињел. Он је био шеф Обавештајне службе у Клугеовом штабу и није био подвргаван третману претреса.

Програм је предвиђао да после говора у дворани, Хитлер у дворишту погледа изложбу заробљених совјетских ратних трофеја. Изложбу је припремио Герсдорфов штаб и то је било једино место када би се овај нашао у непосредној Фиреровој близини.

"Била је то прилика каква нам се више никад неће указати", касније је рекао несуђени атентатор.

... Од септембра 1943. па до јануара 1944. године, било је шест покушаја да се Хитлер убије.

Најинтересантнији је покушај генерала Штефа, оног истог коме је Тресков слао "коњак" из Смоленска. Он се понудио да једну бомбу однесе у Растенбург и активира је приликом састанка са Хитлером, кад се буде расправљало о војној ситуацији. Бомбу је сакрио под стражарски торањ, унутар Главног стана. Међутим, бомба је експлодирала сама од себе и само захваљујући чињеници да је истрага била поверена пуковнику Aбвера, Вернеру Штадеру и самом заверенику, генерал се извукао. И сви остали покушаји су пропали из сасвим баналних разлога.

Сам Хитлер је у више махова говорио о могућности организовања атентата на његову личност. Тако је, по стенографском запису, са једне седнице у Главном штабу, 3. маја 1942. године, казао:

Потпуно схватам зашто је 90 посто политичких атентата успело. Једина превентивна мера састоји се у томе да човек живи неуредно - да шета, вози се и путује у нередовно време и непредвидљиво... Када год ми је могуће, ја увек полазим аутомобилом на пут, неочекивано и не упозоривши полицију."

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.