ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Zavjere se redale, ali Hitler je opstajao

Uspjesi tokom prvih godina rata i u to vrijeme, fanatična podrška njemačkog naroda svom Fireru, ideju zavjere su gurnuli u drugi plan. Prva zavjera koju su organizovali visoki oficiri bila je iz 1938. godine.

Zavjerom 1942. godine rukovodio je general fon Treskov. On je sljedeće godine razradio plan zavjere pod šifrom "Paljenje", koji je pored ubistva Hitlera predviđao i puč u Berlinu i preuzimanje vlasti. Za početak akcije 1943. čekali su na vijest o avionskoj nesreći. Ali, ta vijest nikad nije stigla, jer je bomba zatajila, a Hitler ostao živ

**********************************

Utvrditi tačan broj pokušaja atentata na jednu osobu, nemoguće je iz jednostavnog razloga, budući da niko nije toliko nesmotren da se javno oglasi priznanjem da nije uspeo, plašeći se sankcija.

... Prva od zavera koju su organizovali visoki oficiri, bila je ona iz 1938. godine, kada su, posle izbijanja "Studentske krize", general Ludvig Bek i pukovnik Hans Oster naumili da uklone Hitlera. Međutim, potpisivanjem Minhenskog sporazuma, Hitler je pokolebao zaverenike. Uspesi tokom prvih godina rata i u to vreme, fanatična podrška nemačkog naroda svom Fireru, ideju zavere su gurnuli u drugi plan.

Ali, decembra 1942. godine, u Glavnom štabu armija "Centar", u Smolenskoj šumi, održan je tajni sastanak grupe visokih oficira, na inicijativu generala Gerdelera. Generali su pokušali da za svoju ideju, uklanjanje Hitlera, pridobiju feldmaršala fon Klugea, glavnokomandujućeg na Istočnom frontu, u sektoru Centar...

Veliki poduhvat

Uloge su podeljene, pa je za Berlin bio zadužen Olbriht, zamenik generala Froma, komandanta Rezervne armije. Sam From se ponašao poput Klugea, kolebao se, odmeravajući razvoj situacije.

...Ključni problem plana je bio, kako namamiti Hitlera da dođe u Smolensk i tu bude likvidiran.

General Treskov je predlagao da, kad Hitler stigne u Smolensk, bude pokošen vatrom, zajedno sa svojom specijalnom stražom. Moramo da pojasnimo pojam Hitlerove lične straže. On je imao dve vrste različite straže. Prva, RSD, bila je zadužena za ličnu bezbednost nacističkog vođe i bila je stalno uz njega. Oni su pripadali SS-jedinicama i bili su su stacionirani u bunkeru "Vučija jama", bunkeru u Berlinu, Obersalcbergu i Firerovoj kancelariji u Berlinu. Oni su pratili Hitlera na svakom njegovom putu. Druga je bila čisto vojna jedinica, nalik na gardu. Ona je obezbeđivala objekte u kojima je Hitler boravio. I ona je bila pod komandom SS-oficira, Farnca Šedlea.

Bez obzira što je komandant Konjičke jedinice bio spreman da izvrši postavljeni im zadatak likvidacije, predlog Treskova je propao, jer je kao prethodnica u Smolensk stigla specijalna jedinica i preuzela kontrolu nad aerodromom.

Da bi Hitlera namamio u zamku, general Treskov je morao da nagovori najpre svog ličnog prijatelja, generala Šmundta, Hitlerovog ađutanta, da ubedi svog šefa da je neophodno, u cilju podizanja morala, posle katastrofe u Staljingradu, da dođe u Smolensk, u Glavni štab armija "Centar". Hitler je pristao, ali je nekoliko puta odlagao datum puta. Definitivno se odlučio za 13. mart 1943. godine.

...Na kraju su se odlučili da bombu prokrijumčare u avion. Svoj predlog fon Šlabrendorf je obrazložio, da će atentat biti tumačen kao avionska nesreća, što bi umirilo mnoge Hitlerove sledbenike.

Za vreme večere, Treskov je zamolio pukovnika Hainca Branta iz Generalštaba kopnene vojske, koji je bio u Hitlerovoj pratnji, da odnese bocu konjaka njegovom starom prijatelju, generalu Helmutu Stefu, šefu Organizacione komande, u Vrhovnoj komandi. Ne sumnjajući ništa, Brant je drage volje pristao.

Upakovani "konjak" predali su pukovniku, pre nego što je ušao u avion. Debljina žice bila je odabrana tako da bomba eksplodira najranije posle pola sata od aktiviranja. Po proračunu zaverenika, negde iznad Minska.

Kad je avion poleteo, šifrovano su u Berlin javili da je "paljenje" počelo. Za početak akcije su čekali na vest o avionskoj nesreći. Ali, ta vest nikad nije stigla jer je bomba zatajila.

 Bomba nije eksplodirala

...Zaverenici su se razočarali, ali nisu odustali od svoje namere. Ubrzo im se ukazala prilika da pored Hitlera likvidiraju i Geringa i Himlera. Oni su zajedno sa Hitlerom trebalo da prisustvuju jednoj svečanosti. Pukovnik fon Gersdorf se dobrovoljno javio da u samoubilačkoj akciji aktivira bombu u neposrednoj Hitlerovoj blizini. Bombu bi sakrio pod šinjel. On je bio šef Obaveštajne službe u Klugeovom štabu i nije bio podvrgavan tretmanu pretresa.

Program je predviđao da posle govora u dvorani, Hitler u dvorištu pogleda izložbu zarobljenih sovjetskih ratnih trofeja. Izložbu je pripremio Gersdorfov štab i to je bilo jedino mesto kada bi se ovaj našao u neposrednoj Firerovoj blizini.

"Bila je to prilika kakva nam se više nikad neće ukazati", kasnije je rekao nesuđeni atentator.

... Od septembra 1943. pa do januara 1944. godine, bilo je šest pokušaja da se Hitler ubije.

Najinteresantniji je pokušaj generala Štefa, onog istog kome je Treskov slao "konjak" iz Smolenska. On se ponudio da jednu bombu odnese u Rastenburg i aktivira je prilikom sastanka sa Hitlerom, kad se bude raspravljalo o vojnoj situaciji. Bombu je sakrio pod stražarski toranj, unutar Glavnog stana. Međutim, bomba je eksplodirala sama od sebe i samo zahvaljujući činjenici da je istraga bila poverena pukovniku Abvera, Verneru Štaderu i samom zavereniku, general se izvukao. I svi ostali pokušaji su propali iz sasvim banalnih razloga.

Sam Hitler je u više mahova govorio o mogućnosti organizovanja atentata na njegovu ličnost. Tako je, po stenografskom zapisu, sa jedne sednice u Glavnom štabu, 3. maja 1942. godine, kazao:

Potpuno shvatam zašto je 90 posto političkih atentata uspelo. Jedina preventivna mera sastoji se u tome da čovek živi neuredno - da šeta, vozi se i putuje u neredovno vreme i nepredvidljivo... Kada god mi je moguće, ja uvek polazim automobilom na put, neočekivano i ne upozorivši policiju."

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.