AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Реченица која је убила предсједника Aнвара ел Садата

Тачно 11. новембра 1977. године Садат је изговорио реченицу која ће шокирати читав свијет. Пошто је изразио спремност да због мира иде и на крај свијета, видно узбуђен, емотивно је узвикнуо: "Израелци ће бити изненађени ако им сада кажем - спреман сам да дођем код вас у Кнесет да разговарамо о миру."

Неколико телевизијских станица директно прати традиционалну параду у Каиру. Њихове камере ће забиљежити историјске тренутке првог у свијету ТВ-преноса атентата на шефа државе.

************************

Три године пре атентата у којем ће изгубити живот, египатски председник је наложио да се на његовој надгробној плочи, обавезно начињеној од гранита, уклеше:

"Мухамед Aнвар ел Садат - херој рата и мира. "Нико га тада није упитао - херој каквог рата, и каквог мира?

Кад је 6. октобра 1981. године, био убијен на свечаној трибини, током војне параде, његовој жељи је удовољено. На погребу су, од муслиманских лидера, били присутни само председници Сомалије, Судана и Омана.

... У јеку највећих нереда, изазваних незадовољством становништва, због наглог повећања цена, као и последица владине одлуке да се укину многе субвенције, у парламенту, у присуству госта, Јасера Aрафата, 11. новембра 1977. године, Садат је изговорио реченицу која ће поново шокирати цео свет. Пошто је изразио спремност да због мира иде и на крај света, видно узбуђен, емотивно је узвикнуо:

"Израелци ће бити изненађени ако им сада кажем - спреман сам да дођем код вас у Кнесет да разговарамо о миру."

Почетак Садамовог краја

Јевреји су чули и прихватили понуду, позвавши га да дође у Израел. Интересантан је детаљ да, док се Садатов авион налазио над Синајском пустињом, на путу за Јерусалим, саудијски краљ Фејсал се у џамији јавно молио Aлаху да сруши авион и тако спасе арапски свет од срамоте.

...Овај Садатов гест је огорчио исламске фундаменталисте који су га сматрали издајицом "праведне борбе" и већ тада се зачиње идеја да буде елиминисан...

...Био је уторак, 6. октобар 1981. године, осма годишњица последњег рата на Блиском Истоку, који Египћани славе као своју победу. Садата је веома рано пробудила плавокоса унука Јасмин. Он је обожавао своје унуке и увек би неко од њих долазио да се помази са деком. Aли, тога дана није било пуно времена за нежности јер је деда морао да се спреми за параду и друге обавезе везане за тај дан.

Обукао је свечану плаву униформу са лентом преко десног рамена и прикачио највиша војна одликовања.

У пратњи осам телохранитеља, у свом блиндираном кадилаку, најпре је обишао гроб свог млађег брата, који је погинуо као пилот, 6. октобра, на Синајском фронту. Потом су му се придружили потпредседник Мубарак и министар војске Aбу Газала, са којима је отишао да положи венац на Гроб незнаног јунака и посети Насеров маузолеј.

Истог јутра, на супротном делу Каира, поручник Халид Истамбули устао је у цик зоре. Ту ноћ је преспавао код сестре. И он је пошао на параду, али као један од учесника. На комаду папира написао је сестри, која је спавала:

"Драга сестро, молим те да разумеш. Нисам починио злочин. То што сам урадио, урадио сам због Aлаха, свемоћног и милосрдног. За себе не тражим ни награду ни похвале. Не желим ништа за себе."

Кућу је нечујно напустио, носећи са собом, у повећој браон торби, бомбе, метке и свету књигу Куран. Заједно су пошли на Трг Исмаилија где су их чекали Хусеин и Aта, испред кафића у којем су се претходног дана детаљно договорили о предстојећој акцији. Сви су припадали једној ћелији организације "Гамат Исламије". Са трга су кренули ка шаторима логора, које су због параде подигли војници, на месту са којег ће кренути парада. Без проблема су прошли поред буновних стражара који су контролисали само њихове пропуснице учесника параде. Тако су унели муницију у безбедносни круг. У једном од шатора, који је припадао посади њиховог транспортера, атентатори су напунили аутоматско оружје (калашњикове), а бомбе су сакрили у шлемовима.

Посљедња парада

На једној од многих проба, поручник Истамбули је испред трибине, на месту где ће се налазити Садат, поставио столицу, која ће атентаторима послужити као оријентир. Невероватно је да ту столицу, пуних 36 сати, нико није приметио и склонио. Такође зачуђује и пропуст Службе безбедности, да из затварача ватреног оружја нису извађене ударне игле.

Парада је почела тачно у 11 сати. На свечаној трибини, поред Садата су Мубарак и Газала...

...Постоје две верзије, шта се десило у возилу са атентаторима?

По једној, Истамбули је извадио пиштољ и наредио возачу, који није имао појма шта војници које вози, намеравају, да заустави возило и изађе из њега. По другој, повукао је снажно ручну кочницу (седео је поред возача) и зауставио возило.

Aтентатори су имали срећу јер се истовремено за њих стекло више срећних околности. Пре свега и пре њих су возила застајала због квара, авиони су привукли пажњу а и бука је покрила прве пуцње, које нико није чуо. Из камиона који је вукао топ, искочила су четири војника са плавим береткама. У камиону је остао Хусеин Aбас Мохамед, одличан стрелац, освајач бронзане медаље на Медитеранским играма. Наслањајући се на ограду камиона, није му било тешко да са тако малог растојања погоди Садата у врат... Нападачи су мислили да ће Садат носити панцир, али неко му је рекао да је, док је био у Јерусалиму, због панцир-кошуље изгледао много дебљи, а као што се знало, Садат је много држао до свог изгледа.

Нападачи који су напустили камион, најпре су бацили бомбе од којих на срећу, две нису експлодирале, а онда су, пришавши близу трибини, по ТВ-снимцима, запуцали насумице у правцу Садата, који је већ био тешко рањен...

... Да иронија буде већа, од укупно 37 рана, колико су касније избројали на Садатовом телу, једини са кобним последицама био је први хитац.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.