ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Rečenica koja je ubila predsjednika Anvara el Sadata

Tačno 11. novembra 1977. godine Sadat je izgovorio rečenicu koja će šokirati čitav svijet. Pošto je izrazio spremnost da zbog mira ide i na kraj svijeta, vidno uzbuđen, emotivno je uzviknuo: "Izraelci će biti iznenađeni ako im sada kažem - spreman sam da dođem kod vas u Kneset da razgovaramo o miru."

Nekoliko televizijskih stanica direktno prati tradicionalnu paradu u Kairu. Njihove kamere će zabilježiti istorijske trenutke prvog u svijetu TV-prenosa atentata na šefa države.

************************

Tri godine pre atentata u kojem će izgubiti život, egipatski predsednik je naložio da se na njegovoj nadgrobnoj ploči, obavezno načinjenoj od granita, ukleše:

"Muhamed Anvar el Sadat - heroj rata i mira. "Niko ga tada nije upitao - heroj kakvog rata, i kakvog mira?

Kad je 6. oktobra 1981. godine, bio ubijen na svečanoj tribini, tokom vojne parade, njegovoj želji je udovoljeno. Na pogrebu su, od muslimanskih lidera, bili prisutni samo predsednici Somalije, Sudana i Omana.

... U jeku najvećih nereda, izazvanih nezadovoljstvom stanovništva, zbog naglog povećanja cena, kao i posledica vladine odluke da se ukinu mnoge subvencije, u parlamentu, u prisustvu gosta, Jasera Arafata, 11. novembra 1977. godine, Sadat je izgovorio rečenicu koja će ponovo šokirati ceo svet. Pošto je izrazio spremnost da zbog mira ide i na kraj sveta, vidno uzbuđen, emotivno je uzviknuo:

"Izraelci će biti iznenađeni ako im sada kažem - spreman sam da dođem kod vas u Kneset da razgovaramo o miru."

Početak Sadamovog kraja

Jevreji su čuli i prihvatili ponudu, pozvavši ga da dođe u Izrael. Interesantan je detalj da, dok se Sadatov avion nalazio nad Sinajskom pustinjom, na putu za Jerusalim, saudijski kralj Fejsal se u džamiji javno molio Alahu da sruši avion i tako spase arapski svet od sramote.

...Ovaj Sadatov gest je ogorčio islamske fundamentaliste koji su ga smatrali izdajicom "pravedne borbe" i već tada se začinje ideja da bude eliminisan...

...Bio je utorak, 6. oktobar 1981. godine, osma godišnjica poslednjeg rata na Bliskom Istoku, koji Egipćani slave kao svoju pobedu. Sadata je veoma rano probudila plavokosa unuka Jasmin. On je obožavao svoje unuke i uvek bi neko od njih dolazio da se pomazi sa dekom. Ali, toga dana nije bilo puno vremena za nežnosti jer je deda morao da se spremi za paradu i druge obaveze vezane za taj dan.

Obukao je svečanu plavu uniformu sa lentom preko desnog ramena i prikačio najviša vojna odlikovanja.

U pratnji osam telohranitelja, u svom blindiranom kadilaku, najpre je obišao grob svog mlađeg brata, koji je poginuo kao pilot, 6. oktobra, na Sinajskom frontu. Potom su mu se pridružili potpredsednik Mubarak i ministar vojske Abu Gazala, sa kojima je otišao da položi venac na Grob neznanog junaka i poseti Naserov mauzolej.

Istog jutra, na suprotnom delu Kaira, poručnik Halid Istambuli ustao je u cik zore. Tu noć je prespavao kod sestre. I on je pošao na paradu, ali kao jedan od učesnika. Na komadu papira napisao je sestri, koja je spavala:

"Draga sestro, molim te da razumeš. Nisam počinio zločin. To što sam uradio, uradio sam zbog Alaha, svemoćnog i milosrdnog. Za sebe ne tražim ni nagradu ni pohvale. Ne želim ništa za sebe."

Kuću je nečujno napustio, noseći sa sobom, u povećoj braon torbi, bombe, metke i svetu knjigu Kuran. Zajedno su pošli na Trg Ismailija gde su ih čekali Husein i Ata, ispred kafića u kojem su se prethodnog dana detaljno dogovorili o predstojećoj akciji. Svi su pripadali jednoj ćeliji organizacije "Gamat Islamije". Sa trga su krenuli ka šatorima logora, koje su zbog parade podigli vojnici, na mestu sa kojeg će krenuti parada. Bez problema su prošli pored bunovnih stražara koji su kontrolisali samo njihove propusnice učesnika parade. Tako su uneli municiju u bezbednosni krug. U jednom od šatora, koji je pripadao posadi njihovog transportera, atentatori su napunili automatsko oružje (kalašnjikove), a bombe su sakrili u šlemovima.

Posljednja parada

Na jednoj od mnogih proba, poručnik Istambuli je ispred tribine, na mestu gde će se nalaziti Sadat, postavio stolicu, koja će atentatorima poslužiti kao orijentir. Neverovatno je da tu stolicu, punih 36 sati, niko nije primetio i sklonio. Takođe začuđuje i propust Službe bezbednosti, da iz zatvarača vatrenog oružja nisu izvađene udarne igle.

Parada je počela tačno u 11 sati. Na svečanoj tribini, pored Sadata su Mubarak i Gazala...

...Postoje dve verzije, šta se desilo u vozilu sa atentatorima?

Po jednoj, Istambuli je izvadio pištolj i naredio vozaču, koji nije imao pojma šta vojnici koje vozi, nameravaju, da zaustavi vozilo i izađe iz njega. Po drugoj, povukao je snažno ručnu kočnicu (sedeo je pored vozača) i zaustavio vozilo.

Atentatori su imali sreću jer se istovremeno za njih steklo više srećnih okolnosti. Pre svega i pre njih su vozila zastajala zbog kvara, avioni su privukli pažnju a i buka je pokrila prve pucnje, koje niko nije čuo. Iz kamiona koji je vukao top, iskočila su četiri vojnika sa plavim beretkama. U kamionu je ostao Husein Abas Mohamed, odličan strelac, osvajač bronzane medalje na Mediteranskim igrama. Naslanjajući se na ogradu kamiona, nije mu bilo teško da sa tako malog rastojanja pogodi Sadata u vrat... Napadači su mislili da će Sadat nositi pancir, ali neko mu je rekao da je, dok je bio u Jerusalimu, zbog pancir-košulje izgledao mnogo deblji, a kao što se znalo, Sadat je mnogo držao do svog izgleda.

Napadači koji su napustili kamion, najpre su bacili bombe od kojih na sreću, dve nisu eksplodirale, a onda su, prišavši blizu tribini, po TV-snimcima, zapucali nasumice u pravcu Sadata, koji je već bio teško ranjen...

... Da ironija bude veća, od ukupno 37 rana, koliko su kasnije izbrojali na Sadatovom telu, jedini sa kobnim posledicama bio je prvi hitac.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.