AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Пуцањ у Гандија и велику душу Индије

Од хималајских џунгли до рибарских насеља на тлу Корморин, од колиба и делти Ганга до номадских логора Раџастана - лебди и шири се једно име Махатма Ганди - душа Индије.

"Смрт је за мене више него ослобођење, јер не желим бити пуки, беспомоћни свједок уништења ове огромне земље и њеног напаћеног народа - мислим на Хиндусе, Сике, богме и муслимане, говорио је Ганди

*********************************************

...Од хималајских џунгли до рибарских насеља на тлу Корморин, од колиба и делти Ганга до номадских логора Раџастана - лебди и шири се једно име, Махатма Ганди - душа Индије.... Средином јануара 1948. године започео је свој последњи пост у јутарњим сатима, који је назвао простим речима "општим постом, до смрти ако затреба", упућен савести свих грађана, без обзира да ли су Хиндуси или пак муслимани, ма где се налазили у овој несрећној и располућеној земљи - Индији.

Напросто, свестан чињенице да може умрети сваког часа, без горчине, говорио је некако тише него обично.

"Смрт је за мене више него ослобођење, јер не желим бити пуки, беспомоћни сведок уништења ове огромне земље и њеног напаћеног народа; мислим на Хиндусе, Сике, богме и муслимане. Што се мене тиче, верујте, будите спокојни, у божијим сам рукама!"

Ускоро, са зида оближњег врта, на њега је бачена бомба ручне израде. На срећу, преживео је, без обзира на немио догађај.

Ко је, уосталом, атентатор? И који су његови мотиви, намере? Младић се звао Мадан Лал, иначе, избеглица из Пањаба, који је живео у некој џамији негде у Делхију, док није полиција, у складу са законом, почела чистити муслиманске богомоље.... Ово што није пошло за руком Лалу, други атентатор Натурам Годзе је завршио...

Aтентатор уредник недјељника

Међутим, други атентатор Годзе, био је Браманац, на високом положају, уредник недељника "Махасабе у Пони". Некако одмах после неуспелог атентата, који је неспретно изведен, стигао је из Бомбаја у Делхи, Годзе.

Тог кобног дана, у недељу 25. јануара 1948. године, одржан је молитвени збор пред великом масом света, која је желела и са нестрпљењем очекивала "оца Индије" и чује благотворне поруке. Собом су понели простирке, напуњене сламом и дебеле ланене тканине, да би на њима седели, пошто је земља била јако хладна и влажна. Од сваког Хиндуса очекивано је, а исто као и од Сика, да собом поведу бар по једног муслимана и тиме покажу братство и солидарност.

Aтентатору Годзеу, овако нешто нимало се није свидело, па ни у сну није прижељкивао и најзад, шта би имали да траже муслимани на верском ритуалу код Хиндуса? Укратко, ништа. Зар има какве логике да један хиндуски главешина, Махатма, чита и проповеда Куран?! Нипошто!

Страховали су, разумљиво, да би Хиндуси могли напасти Пакистан и поново ујединити Индију.

Пред сам полазак, Ганди је упозорен да може бити инцидената и да му је потребно, поред пратње и обезбеђење. Ништа није помогло, чак ни убеђивање, јер му је то било страно и вређало га па је изјавио осорно: "Од кога ме имате штитити, зар од сопственог народа, и шта сам ја овде?"

Није дозвољавао ни претрес верника. "Како је то могуће", упитао се, "заиста, понижавајуће за овај народ."

Посебно га је бринуло што у самом врху власти нема јединства, нити довољно координације и пуне сарадње, нарочито између премијера Нехруа и његовог заменика Сардара Патела. У многим виталним питањима за земљу су се разилазили и сукобљавали. Разуме се, то не води добру. A ко би други разрешио ове проблеме осим мудрог и постојаног Махатме. Он је ту да пресуди, коначно. Мада је више имао поверења у Нехруа, проверен сарадник, верује у његову оданост Хиндусима, такође није запостављао ни Сике, па ни муслимане. Знао је њихове мане и врлине. Поштовао је и Патела, вешт оперативац, радилица велике енергије, зато су обојица подједнако потребни индијском народу. Стога их треба оставити и даље на својим државничким положајима.

У том смислу, упутио је поруку Нехруу, на енглеском језику, "да се морају слагати, јер то од њих тражи овај народ и зато не жели одбацити ниједног".

Пожурио је у смрт

У 4 сата по подне, 30. јануара, код Гандија је дошао лично Пател, да чује из његових уста шта им предлаже и саветује. То се заправо догодило, пред саму последњу молитву. Пател је мирно саслушао "оца нације" и готово у целини прихватио његов савет да се ипак отклоне сви досадашњи неспоразуми.

...За све време разговора, Ганди је обитавао, јео без журбе, натенане, своје стандардно јело, а оно се састојало од козјег млека, кувано од свежег поврћа, киселих лимунова и масла са соком од алоје. Онда се нагло дигао и прекинуо разговор, јер се примицао пети час, време за молитву. Погледао је на сат журно и пословно рекао: "Морам поћи, видите да касним десетак минута. Недопустиво. "Кренуо је према месту за молитву.

...Убица Годзе се тешком муком пробијао кроз масу света, напет и видно узнемирен и већ се убацио у прве редове надомак циља. Зверао је унезверено, није скидао поглед с Гандијеве фигуре. Руку није скидао с пиштоља увученог у рукав десне руке, сваког момента спреман на оно најгоре. Иако се чврсто одлучио на овај страшан корак, ипак њиме није могла да овлада толика мржња, знајући за Гандијеву честитост, аскетизам, несебичну љубав за све људе, јер је његово једино оружје истина и само истина, за коју се свесрдно борио до последњег даха.

Па ипак, све се одиграло у трену, као у магновењу. Убица је усплахирен излетео пред Махатму и поклонио се дубоко с великим поштовањем. Пратиља Ману, покушала га је физички спречити и удаљити, да би Махатма започео свој обред. Aтентатор је жену енергично одгурнуо, стао на метар од жртве и сручио три метка у његово крхко, слабачко тело. Махатмине руке су клонуле низ бокове и осмех се сместа заледио. Само је шапатом, једва, изустио:

"Ох, боже, зар ово?" И издахнуо.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.