ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Pucanj u Gandija i veliku dušu Indije

Od himalajskih džungli do ribarskih naselja na tlu Kormorin, od koliba i delti Ganga do nomadskih logora Radžastana - lebdi i širi se jedno ime Mahatma Gandi - duša Indije.

"Smrt je za mene više nego oslobođenje, jer ne želim biti puki, bespomoćni svjedok uništenja ove ogromne zemlje i njenog napaćenog naroda - mislim na Hinduse, Sike, bogme i muslimane, govorio je Gandi

*********************************************

...Od himalajskih džungli do ribarskih naselja na tlu Kormorin, od koliba i delti Ganga do nomadskih logora Radžastana - lebdi i širi se jedno ime, Mahatma Gandi - duša Indije.... Sredinom januara 1948. godine započeo je svoj poslednji post u jutarnjim satima, koji je nazvao prostim rečima "opštim postom, do smrti ako zatreba", upućen savesti svih građana, bez obzira da li su Hindusi ili pak muslimani, ma gde se nalazili u ovoj nesrećnoj i raspolućenoj zemlji - Indiji.

Naprosto, svestan činjenice da može umreti svakog časa, bez gorčine, govorio je nekako tiše nego obično.

"Smrt je za mene više nego oslobođenje, jer ne želim biti puki, bespomoćni svedok uništenja ove ogromne zemlje i njenog napaćenog naroda; mislim na Hinduse, Sike, bogme i muslimane. Što se mene tiče, verujte, budite spokojni, u božijim sam rukama!"

Uskoro, sa zida obližnjeg vrta, na njega je bačena bomba ručne izrade. Na sreću, preživeo je, bez obzira na nemio događaj.

Ko je, uostalom, atentator? I koji su njegovi motivi, namere? Mladić se zvao Madan Lal, inače, izbeglica iz Panjaba, koji je živeo u nekoj džamiji negde u Delhiju, dok nije policija, u skladu sa zakonom, počela čistiti muslimanske bogomolje.... Ovo što nije pošlo za rukom Lalu, drugi atentator Naturam Godze je završio...

Atentator urednik nedjeljnika

Međutim, drugi atentator Godze, bio je Bramanac, na visokom položaju, urednik nedeljnika "Mahasabe u Poni". Nekako odmah posle neuspelog atentata, koji je nespretno izveden, stigao je iz Bombaja u Delhi, Godze.

Tog kobnog dana, u nedelju 25. januara 1948. godine, održan je molitveni zbor pred velikom masom sveta, koja je želela i sa nestrpljenjem očekivala "oca Indije" i čuje blagotvorne poruke. Sobom su poneli prostirke, napunjene slamom i debele lanene tkanine, da bi na njima sedeli, pošto je zemlja bila jako hladna i vlažna. Od svakog Hindusa očekivano je, a isto kao i od Sika, da sobom povedu bar po jednog muslimana i time pokažu bratstvo i solidarnost.

Atentatoru Godzeu, ovako nešto nimalo se nije svidelo, pa ni u snu nije priželjkivao i najzad, šta bi imali da traže muslimani na verskom ritualu kod Hindusa? Ukratko, ništa. Zar ima kakve logike da jedan hinduski glavešina, Mahatma, čita i propoveda Kuran?! Nipošto!

Strahovali su, razumljivo, da bi Hindusi mogli napasti Pakistan i ponovo ujediniti Indiju.

Pred sam polazak, Gandi je upozoren da može biti incidenata i da mu je potrebno, pored pratnje i obezbeđenje. Ništa nije pomoglo, čak ni ubeđivanje, jer mu je to bilo strano i vređalo ga pa je izjavio osorno: "Od koga me imate štititi, zar od sopstvenog naroda, i šta sam ja ovde?"

Nije dozvoljavao ni pretres vernika. "Kako je to moguće", upitao se, "zaista, ponižavajuće za ovaj narod."

Posebno ga je brinulo što u samom vrhu vlasti nema jedinstva, niti dovoljno koordinacije i pune saradnje, naročito između premijera Nehrua i njegovog zamenika Sardara Patela. U mnogim vitalnim pitanjima za zemlju su se razilazili i sukobljavali. Razume se, to ne vodi dobru. A ko bi drugi razrešio ove probleme osim mudrog i postojanog Mahatme. On je tu da presudi, konačno. Mada je više imao poverenja u Nehrua, proveren saradnik, veruje u njegovu odanost Hindusima, takođe nije zapostavljao ni Sike, pa ni muslimane. Znao je njihove mane i vrline. Poštovao je i Patela, vešt operativac, radilica velike energije, zato su obojica podjednako potrebni indijskom narodu. Stoga ih treba ostaviti i dalje na svojim državničkim položajima.

U tom smislu, uputio je poruku Nehruu, na engleskom jeziku, "da se moraju slagati, jer to od njih traži ovaj narod i zato ne želi odbaciti nijednog".

Požurio je u smrt

U 4 sata po podne, 30. januara, kod Gandija je došao lično Patel, da čuje iz njegovih usta šta im predlaže i savetuje. To se zapravo dogodilo, pred samu poslednju molitvu. Patel je mirno saslušao "oca nacije" i gotovo u celini prihvatio njegov savet da se ipak otklone svi dosadašnji nesporazumi.

...Za sve vreme razgovora, Gandi je obitavao, jeo bez žurbe, natenane, svoje standardno jelo, a ono se sastojalo od kozjeg mleka, kuvano od svežeg povrća, kiselih limunova i masla sa sokom od aloje. Onda se naglo digao i prekinuo razgovor, jer se primicao peti čas, vreme za molitvu. Pogledao je na sat žurno i poslovno rekao: "Moram poći, vidite da kasnim desetak minuta. Nedopustivo. "Krenuo je prema mestu za molitvu.

...Ubica Godze se teškom mukom probijao kroz masu sveta, napet i vidno uznemiren i već se ubacio u prve redove nadomak cilja. Zverao je unezvereno, nije skidao pogled s Gandijeve figure. Ruku nije skidao s pištolja uvučenog u rukav desne ruke, svakog momenta spreman na ono najgore. Iako se čvrsto odlučio na ovaj strašan korak, ipak njime nije mogla da ovlada tolika mržnja, znajući za Gandijevu čestitost, asketizam, nesebičnu ljubav za sve ljude, jer je njegovo jedino oružje istina i samo istina, za koju se svesrdno borio do poslednjeg daha.

Pa ipak, sve se odigralo u trenu, kao u magnovenju. Ubica je usplahiren izleteo pred Mahatmu i poklonio se duboko s velikim poštovanjem. Pratilja Manu, pokušala ga je fizički sprečiti i udaljiti, da bi Mahatma započeo svoj obred. Atentator je ženu energično odgurnuo, stao na metar od žrtve i sručio tri metka u njegovo krhko, slabačko telo. Mahatmine ruke su klonule niz bokove i osmeh se smesta zaledio. Samo je šapatom, jedva, izustio:

"Oh, bože, zar ovo?" I izdahnuo.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.