AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Премијер широких видика и дјечачког погледа

Тачно 1. марта 1968. године, пола часа послије поноћи, издато је званично саопштење да је шведски премијер Улоф Палме преминуо од хитаца у центру града. Шведска је била у шоку.

Полицајац Ханс је саопштио: "Главни траг нас води ка милитаристичкој организацији по имену "Курдска радничка партија. С апсолутном сигурношћу ово могу да потврдим, да су ови мрачњаци и екстремисти убили нашег премијера".

*****************************************

Премијер Шведске Улоф Палме важио је за демократу широких видика, интелигентног и образовног политичара и државника, провереног неконформисту који се није служио демагогијом, фразама и празним политиканством. На чело своје земље дошао је као најмлађи премијер у Европи, а он је слика и прилика тог северњачког народа, необичних контраста, организованих као пчеле у кошници, са строгом поделом рада. Хладни, пословни, рационални, у раду налазе посебан смисао, стога су и развили идолатрију високог материјалног стандарда...

Он, Улоф Палме, је сасвим обичан Швеђанин, дечачког изгледа, делује младалачки и поред својих зрелих година. Није био присталица пратње, нити је желео да се огради горилама, телохранитељима и вози у блиндираним колима. Напротив, ишао је својим приватним, обичним фолксвагеном. По свему, желео је да буде обичан грађанин, коме може свако на улици да приђе, поприча и изнесе шта га уистину тишти. Међутим, није тражио да му ласкају и подилазе, већ да га ословљавају као и све друге, просто, са "ти". Страни су му били смокинзи и фракови, крутост и уштогљеност; поготово у одевању неконвенционалан, носио је џемпере и виндјакне, више се облачио лежерно, спортски. Волео је да шета градом без пратње, као обичан свет, да залази у биоскоп и позориште и са супругом вечерава у обичним ресторанима.

Нажалост, оваква слобода и опуштеност у једној шетњи улицама Штокхолма стајала га је живота.

Кобна фебруарска ноћ

A догодило се управо овако. Нешто пре поноћи, 28. фебруара 1986. године, док је са супругом Лисбет, после биоскопске представе, опуштен и под утиском филма ћаскао необавезно, шетајући центром Штокхолма, изненада, брачном пару Палмеових пришла је млађа особа у тамноплавом мантилу, густе црне косе и светлих очију. Ословио га је доста учтиво са "господине премијеру". Палме је застао, а супруга Лисбет удаљила се неколико корака. Утом се зачуо пуцањ, а затим и други. Ту у близини нашао се један таксиста и видео Палмеа како, смртно погођен, пада на плочник, док младић, готово трчећи, ускаче у плави фолксваген - пасат.

Уз јаку шкрипу гума аутомобил великом брзином нестаје у штокхолмској ноћи. Други метак лакше је ранио госпођу Лисбет, док је први усмртио Улофа Палема. Таксиста је истог часа прибележио регистарске бројеве пасата. Нажалост, то касније истрази није много помогло око расветљавања овог гнусног злочина.

Дакле, 1. марта 1986. године, тачно пола часа после поноћи, издато је званично саопштење да је шведски премијер Улоф Палме преминуо од хитаца у центру града.

О овом несрећном догађају новине су подробно писале. Све се свело на штуре извештаје са лица места. За истрагу, ништа опипљиво, никакав видљивији повод у ком би правцу требало да крене истрага. Шведска је била у шоку. У прво време, као да се није видео разлог, мотив за овако тежак злочин према државнику и човеку какав је био Улоф Палме, који је владао демократским средствима, без имало полицијске тортуре.

У Шведској, ово је био други случај, после убиства краља Густава 3, које се догодило 1792. године. Штокхолмска полиција је у овом случају поприлично каснила. Испољила је извесну инертност.

...Помињао се и познати усташа из Југославије, Миро Барешић, убица амбасадора Владимира Роловића, кога је шведска влада изручила властима у Београду.

Истрага тапка у мраку

... Дани су се низали, месеци пролазили, а ништа опипљиво на видику. Истрага је и даље у мраку и без резултата.

Ипак, искусни полицајац Ханс, свестан је чињенице да је ово за њега крупан залогај и изазов у каријери и уколико га оконча позитивно и пронађе убицу, биће слављен и величан од својих земљака. Онда, као бомба, из његових уста излетела је оптимистичка изјава:

"Још мало стрпљења, јер смо на путу да разрешимо овај случај".

A десет дана касније, још је конкретнији:

"Знамо ко је убио нашег премијера, а открили смо и којој тајној организацији припада. Грађани, ускоро је у нашим рукама".

У народу расте нестрпљење, знатижеља је доведена до усијања, опет неумитно протиче време, а од свега ништа. И најзад, долази тај много очекивани дан. Шеф криминалистичке полиције, агилни Ханс, са телевизијског екрана, уз осмех, ликујући саопштава:

"Главни траг нас води ка милитаристичкој организацији по имену "Курдска радничка партија". С апсолутном сигурношћу ово могу да потврдим, да су ови мрачњаци и екстремисти убили нашег премијера. У то ћемо се уверити чим пронађемо револвер".

И, после ове смеле изјаве, хапшења су кренула. У првом налету приведена су петорица Курда, а затим још тројица. И под тортуром, они ништа нису признали, чак су били шокирани да су они означени као убице, тврдећи да је за њих Улоф Палме пријатељ курдског народа и да је "подржао њихову праведну ствар". Како није било никаквих доказа, а нити неке логике да се они повежу са овим злочином, после краћег испитивања, пуштени су на слободу. Приближавала се годишњица премијеровог убиства, а ничег новог на видику, ничег охрабрујућег. Чак и велики оптимиста Ханс Холмер, некако је испражњен и депресиван. Нацији је упутио резигнирану поруку:

"И поред великих напора, од свега ништа. Наш једини траг који води до убице су два метка. Нажалост, и ништа више".

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.