ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Premijer širokih vidika i dječačkog pogleda

Tačno 1. marta 1968. godine, pola časa poslije ponoći, izdato je zvanično saopštenje da je švedski premijer Ulof Palme preminuo od hitaca u centru grada. Švedska je bila u šoku.

Policajac Hans je saopštio: "Glavni trag nas vodi ka militarističkoj organizaciji po imenu "Kurdska radnička partija. S apsolutnom sigurnošću ovo mogu da potvrdim, da su ovi mračnjaci i ekstremisti ubili našeg premijera".

*****************************************

Premijer Švedske Ulof Palme važio je za demokratu širokih vidika, inteligentnog i obrazovnog političara i državnika, proverenog nekonformistu koji se nije služio demagogijom, frazama i praznim politikanstvom. Na čelo svoje zemlje došao je kao najmlađi premijer u Evropi, a on je slika i prilika tog severnjačkog naroda, neobičnih kontrasta, organizovanih kao pčele u košnici, sa strogom podelom rada. Hladni, poslovni, racionalni, u radu nalaze poseban smisao, stoga su i razvili idolatriju visokog materijalnog standarda...

On, Ulof Palme, je sasvim običan Šveđanin, dečačkog izgleda, deluje mladalački i pored svojih zrelih godina. Nije bio pristalica pratnje, niti je želeo da se ogradi gorilama, telohraniteljima i vozi u blindiranim kolima. Naprotiv, išao je svojim privatnim, običnim folksvagenom. Po svemu, želeo je da bude običan građanin, kome može svako na ulici da priđe, popriča i iznese šta ga uistinu tišti. Međutim, nije tražio da mu laskaju i podilaze, već da ga oslovljavaju kao i sve druge, prosto, sa "ti". Strani su mu bili smokinzi i frakovi, krutost i uštogljenost; pogotovo u odevanju nekonvencionalan, nosio je džempere i vindjakne, više se oblačio ležerno, sportski. Voleo je da šeta gradom bez pratnje, kao običan svet, da zalazi u bioskop i pozorište i sa suprugom večerava u običnim restoranima.

Nažalost, ovakva sloboda i opuštenost u jednoj šetnji ulicama Štokholma stajala ga je života.

Kobna februarska noć

A dogodilo se upravo ovako. Nešto pre ponoći, 28. februara 1986. godine, dok je sa suprugom Lisbet, posle bioskopske predstave, opušten i pod utiskom filma ćaskao neobavezno, šetajući centrom Štokholma, iznenada, bračnom paru Palmeovih prišla je mlađa osoba u tamnoplavom mantilu, guste crne kose i svetlih očiju. Oslovio ga je dosta učtivo sa "gospodine premijeru". Palme je zastao, a supruga Lisbet udaljila se nekoliko koraka. Utom se začuo pucanj, a zatim i drugi. Tu u blizini našao se jedan taksista i video Palmea kako, smrtno pogođen, pada na pločnik, dok mladić, gotovo trčeći, uskače u plavi folksvagen - pasat.

Uz jaku škripu guma automobil velikom brzinom nestaje u štokholmskoj noći. Drugi metak lakše je ranio gospođu Lisbet, dok je prvi usmrtio Ulofa Palema. Taksista je istog časa pribeležio registarske brojeve pasata. Nažalost, to kasnije istrazi nije mnogo pomoglo oko rasvetljavanja ovog gnusnog zločina.

Dakle, 1. marta 1986. godine, tačno pola časa posle ponoći, izdato je zvanično saopštenje da je švedski premijer Ulof Palme preminuo od hitaca u centru grada.

O ovom nesrećnom događaju novine su podrobno pisale. Sve se svelo na šture izveštaje sa lica mesta. Za istragu, ništa opipljivo, nikakav vidljiviji povod u kom bi pravcu trebalo da krene istraga. Švedska je bila u šoku. U prvo vreme, kao da se nije video razlog, motiv za ovako težak zločin prema državniku i čoveku kakav je bio Ulof Palme, koji je vladao demokratskim sredstvima, bez imalo policijske torture.

U Švedskoj, ovo je bio drugi slučaj, posle ubistva kralja Gustava 3, koje se dogodilo 1792. godine. Štokholmska policija je u ovom slučaju poprilično kasnila. Ispoljila je izvesnu inertnost.

...Pominjao se i poznati ustaša iz Jugoslavije, Miro Barešić, ubica ambasadora Vladimira Rolovića, koga je švedska vlada izručila vlastima u Beogradu.

Istraga tapka u mraku

... Dani su se nizali, meseci prolazili, a ništa opipljivo na vidiku. Istraga je i dalje u mraku i bez rezultata.

Ipak, iskusni policajac Hans, svestan je činjenice da je ovo za njega krupan zalogaj i izazov u karijeri i ukoliko ga okonča pozitivno i pronađe ubicu, biće slavljen i veličan od svojih zemljaka. Onda, kao bomba, iz njegovih usta izletela je optimistička izjava:

"Još malo strpljenja, jer smo na putu da razrešimo ovaj slučaj".

A deset dana kasnije, još je konkretniji:

"Znamo ko je ubio našeg premijera, a otkrili smo i kojoj tajnoj organizaciji pripada. Građani, uskoro je u našim rukama".

U narodu raste nestrpljenje, znatiželja je dovedena do usijanja, opet neumitno protiče vreme, a od svega ništa. I najzad, dolazi taj mnogo očekivani dan. Šef kriminalističke policije, agilni Hans, sa televizijskog ekrana, uz osmeh, likujući saopštava:

"Glavni trag nas vodi ka militarističkoj organizaciji po imenu "Kurdska radnička partija". S apsolutnom sigurnošću ovo mogu da potvrdim, da su ovi mračnjaci i ekstremisti ubili našeg premijera. U to ćemo se uveriti čim pronađemo revolver".

I, posle ove smele izjave, hapšenja su krenula. U prvom naletu privedena su petorica Kurda, a zatim još trojica. I pod torturom, oni ništa nisu priznali, čak su bili šokirani da su oni označeni kao ubice, tvrdeći da je za njih Ulof Palme prijatelj kurdskog naroda i da je "podržao njihovu pravednu stvar". Kako nije bilo nikakvih dokaza, a niti neke logike da se oni povežu sa ovim zločinom, posle kraćeg ispitivanja, pušteni su na slobodu. Približavala se godišnjica premijerovog ubistva, a ničeg novog na vidiku, ničeg ohrabrujućeg. Čak i veliki optimista Hans Holmer, nekako je ispražnjen i depresivan. Naciji je uputio rezigniranu poruku:

"I pored velikih napora, od svega ništa. Naš jedini trag koji vodi do ubice su dva metka. Nažalost, i ništa više".

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.