AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Правда из пиштоља Пунише Рачића

У Скупштини се одиграла драма, 20. јуна 1928. године. Радикалски посланик из Црне Горе Пуниша Рачић у жучној расправи с посланицима из Хрватске сељачке странке, чији је вођа био Стјепан Радић, машио се револвера и са говорнице запуцао у хрватске представнике

На Радићеве учестале отровне стријеле упућене према монархији, регент Aлександар је узвраћао оштро: "Што се тиче тог недореченог загребачког пургера Стјепана Радића, или моја или његова глава с рамена."

************************

Животопис Стјепана Радића има свој ведрији пролог и несрећнији епилог, а тек је смрт донекле успела расветлити мистерију Радић. Јер, дотле, извесно за многе, био је књига непрочитана, док за друге, неразјашњен до краја.

... Регенту Aлександру Карађорђевићу у згодним приликама "ишао уз нос" и контрирао, изјављујући смело како, ето, он, хрватски представник, омаловажава ту "никакву, пијану балканску новембарску ноћ 1918, када су се удружили три народа у једну заједничку Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца".

На Радићеве учестале тираде и отровне стреле упућене према монархији, регент Aлександар је узвраћао оштро:

"Што се тиче тог недореченог загребачког пургера Стјепана Радића, или моја или његова глава с рамена."

... У старом здању Скупштине, данашњем дворишту старог Генералштаба, одиграла се драма, 20. јуна 1928. године, догађај без преседана у светској парламентарној пракси, када се радикалски посланик из Црне Горе, Пуниша Рачић, у наелектрисаној и жучној полемичкој расправи с посланицима из Хрватске сељачке странке, чији је вођа био Стјепан Радић, машио револвера и са скупштинске говорнице запуцао у живу мету - хрватских представника.

Драма у Скупштини

Заседање је започело мало пре 10 часова и наговештавало озбиљну буру, која је добила трагичне размере. Радикалски посланици, Тома Поповић, Јоца Селић и Пуниша Рачић, на претходној седници парламента, претили су убиством Стјепану Радићу. Тома Комитета у многоме је запалио атмосферу, пошто је изјавио:

"Овде сам да вршим посланичку дужност, а не да гледам умрлице у Народној скупштини" и наставио у том тону: "Говори Стјепана Радића толико су бљутави и огавни да се с индицијом преко њих прелази. Нема права Радић да позива ниједног посланика да слуша његове бљувотине."

У сали настаје граја, лупа по клупама, непоштовање говорника.

Хрватски посланици добацују срдито Томи: "Крвници! Разбојници, ово је и наша Скупштина! "Овај Радић је нас назвао стоком, а ја му кажем да је он са својим недресираним посланицима, право говедо. "Убацује се најзад и Пуниша Рачић, иначе, најборбенији и најубојитији српски посланик: "И као Србин, наравно, и народни представник, отворено изјављујем да ћу употребити друго оружје, којим желим да заштитим српство."

"Скандал, шта овај лупета", заграјали су хрватски представници.

Одједном, са свог седишта, скочио је Пернар и љутито сасуо у лице Радићу: "Пуниша, опљачкао си бегове, шта се овде прсиш!"

Из минута у минут тензије су расле, контроле је све мање. Блед као крпа, за десну говорницу излази Рачић и сипа речи претње:

"Господине председниче, захтевам да казните овога или ћу узети ствар у своје руке."

У оваквим драматичним тренуцима председавајући, др Нинко Перић, губио је главу и сваку контролу над посланицима.

У стенограму пише да је тада седница била прекинута, а казаљке на часовнику показивале су 11.20.

Крв се златом не плаћа

Пуниша Рачић, затражио је сатисфакцију од председавајућег Перића, а овај је једва промрмљао: "Прекидам седницу, јер немам услова да је даље водим. "Хрватски народни посланик Иван Пернар, тада се налазио у клупи преко пута говорничке трибине, добацио је заједљиво: "Па, Рачићу, деде реци, колико си литара крви пролио да нас ослободиш, да измиримо рачуне и платимо ти у злату? "Пуниша Рачић се накостреши, у лице му се сјури крв и избезумљен, викну неколико пута: "Узми реч натраг!"

Уместо да повуче реч и смири ситуацију, Пернар се само осмехну кисело и окрете главу у страну.

Часовник је показивао 11.25 и тада су запраштали пуцњи. Један од очевидаца, у својству новина овако је описао ту кључну сцену: "Када је опазио да председника нема, Рачић се, тачно у 11.25 часова, машио за револвер....

 ... Прва два метка била су намењена Пернару. Свалио се на клупу, погођен директно у груди. Басаричек је седео за стенографским столом, између двеју говорница, у очекивању да узме реч у дебати. Покушао је да спречи Рачића, али га је други метак смртно погодио. Скљокао се испред стенографског стола и посланичких клупа. Трећи метак Пуниша Рачић наменио је Радићу и погодио га је у трбух. Овај се стропоштао под клупу. Прискочио је Ганђа да заштити Радића, али у тој намери није стигао, јер је био рањен у подлактицу, али је спасао Прибићевића који се сакрио испод клупе. Од петог метка покошен је Павле Радић који је стајао мало подаље и на болан узвик Стјепанов појурио да му помогне. Погођен је испод срца.

Загребачки репортери који су се нашли у сали, као очевици овог догађаја, унели су у своје бележнице непосредне утиске:

"Чим је Ганђа пао, Радић је остао незаштићен у клупи, те Рачић на њега испаљује хитац, који га погађа у трбух. Кад је то видио Павле Радић, скаче према Пуниши Рачићу, овај добацује нешто Павлу Радићу, изгледало је као да му прети: "Тебе сам тражио!" и са петим метком погађа смртоносно Павла Радића и то један центиметар испод срца. Павле је одмах пао на земљу."

У сали су се зачули панични узвици: Пуниша, шта уради?!", "Лудак, поби људе!"

У том хаосу и пометњи, на Рачића просто више нико није обраћао пажњу. После пуцњаве, с револвером у руци, мирно је сишао с говорнице и упутио се у министарску собу у коју се улазило право из пленумске сале. Из министарске собе, прешао је у скупштински бифе, а одатле у мало двориште из кога је, кроз приземље зграде Министарства грађевина, изашао у Масарикову улицу и изгубио се у градском метежу.

 (Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.