ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Pravda iz pištolja Puniše Račića

U Skupštini se odigrala drama, 20. juna 1928. godine. Radikalski poslanik iz Crne Gore Puniša Račić u žučnoj raspravi s poslanicima iz Hrvatske seljačke stranke, čiji je vođa bio Stjepan Radić, mašio se revolvera i sa govornice zapucao u hrvatske predstavnike

Na Radićeve učestale otrovne strijele upućene prema monarhiji, regent Aleksandar je uzvraćao oštro: "Što se tiče tog nedorečenog zagrebačkog purgera Stjepana Radića, ili moja ili njegova glava s ramena."

************************

Životopis Stjepana Radića ima svoj vedriji prolog i nesrećniji epilog, a tek je smrt donekle uspela rasvetliti misteriju Radić. Jer, dotle, izvesno za mnoge, bio je knjiga nepročitana, dok za druge, nerazjašnjen do kraja.

... Regentu Aleksandru Karađorđeviću u zgodnim prilikama "išao uz nos" i kontrirao, izjavljujući smelo kako, eto, on, hrvatski predstavnik, omalovažava tu "nikakvu, pijanu balkansku novembarsku noć 1918, kada su se udružili tri naroda u jednu zajedničku Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca".

Na Radićeve učestale tirade i otrovne strele upućene prema monarhiji, regent Aleksandar je uzvraćao oštro:

"Što se tiče tog nedorečenog zagrebačkog purgera Stjepana Radića, ili moja ili njegova glava s ramena."

... U starom zdanju Skupštine, današnjem dvorištu starog Generalštaba, odigrala se drama, 20. juna 1928. godine, događaj bez presedana u svetskoj parlamentarnoj praksi, kada se radikalski poslanik iz Crne Gore, Puniša Račić, u naelektrisanoj i žučnoj polemičkoj raspravi s poslanicima iz Hrvatske seljačke stranke, čiji je vođa bio Stjepan Radić, mašio revolvera i sa skupštinske govornice zapucao u živu metu - hrvatskih predstavnika.

Drama u Skupštini

Zasedanje je započelo malo pre 10 časova i nagoveštavalo ozbiljnu buru, koja je dobila tragične razmere. Radikalski poslanici, Toma Popović, Joca Selić i Puniša Račić, na prethodnoj sednici parlamenta, pretili su ubistvom Stjepanu Radiću. Toma Komiteta u mnogome je zapalio atmosferu, pošto je izjavio:

"Ovde sam da vršim poslaničku dužnost, a ne da gledam umrlice u Narodnoj skupštini" i nastavio u tom tonu: "Govori Stjepana Radića toliko su bljutavi i ogavni da se s indicijom preko njih prelazi. Nema prava Radić da poziva nijednog poslanika da sluša njegove bljuvotine."

U sali nastaje graja, lupa po klupama, nepoštovanje govornika.

Hrvatski poslanici dobacuju srdito Tomi: "Krvnici! Razbojnici, ovo je i naša Skupština! "Ovaj Radić je nas nazvao stokom, a ja mu kažem da je on sa svojim nedresiranim poslanicima, pravo govedo. "Ubacuje se najzad i Puniša Račić, inače, najborbeniji i najubojitiji srpski poslanik: "I kao Srbin, naravno, i narodni predstavnik, otvoreno izjavljujem da ću upotrebiti drugo oružje, kojim želim da zaštitim srpstvo."

"Skandal, šta ovaj lupeta", zagrajali su hrvatski predstavnici.

Odjednom, sa svog sedišta, skočio je Pernar i ljutito sasuo u lice Radiću: "Puniša, opljačkao si begove, šta se ovde prsiš!"

Iz minuta u minut tenzije su rasle, kontrole je sve manje. Bled kao krpa, za desnu govornicu izlazi Račić i sipa reči pretnje:

"Gospodine predsedniče, zahtevam da kaznite ovoga ili ću uzeti stvar u svoje ruke."

U ovakvim dramatičnim trenucima predsedavajući, dr Ninko Perić, gubio je glavu i svaku kontrolu nad poslanicima.

U stenogramu piše da je tada sednica bila prekinuta, a kazaljke na časovniku pokazivale su 11.20.

Krv se zlatom ne plaća

Puniša Račić, zatražio je satisfakciju od predsedavajućeg Perića, a ovaj je jedva promrmljao: "Prekidam sednicu, jer nemam uslova da je dalje vodim. "Hrvatski narodni poslanik Ivan Pernar, tada se nalazio u klupi preko puta govorničke tribine, dobacio je zajedljivo: "Pa, Račiću, dede reci, koliko si litara krvi prolio da nas oslobodiš, da izmirimo račune i platimo ti u zlatu? "Puniša Račić se nakostreši, u lice mu se sjuri krv i izbezumljen, viknu nekoliko puta: "Uzmi reč natrag!"

Umesto da povuče reč i smiri situaciju, Pernar se samo osmehnu kiselo i okrete glavu u stranu.

Časovnik je pokazivao 11.25 i tada su zapraštali pucnji. Jedan od očevidaca, u svojstvu novina ovako je opisao tu ključnu scenu: "Kada je opazio da predsednika nema, Račić se, tačno u 11.25 časova, mašio za revolver....

 ... Prva dva metka bila su namenjena Pernaru. Svalio se na klupu, pogođen direktno u grudi. Basariček je sedeo za stenografskim stolom, između dveju govornica, u očekivanju da uzme reč u debati. Pokušao je da spreči Račića, ali ga je drugi metak smrtno pogodio. Skljokao se ispred stenografskog stola i poslaničkih klupa. Treći metak Puniša Račić namenio je Radiću i pogodio ga je u trbuh. Ovaj se stropoštao pod klupu. Priskočio je Ganđa da zaštiti Radića, ali u toj nameri nije stigao, jer je bio ranjen u podlakticu, ali je spasao Pribićevića koji se sakrio ispod klupe. Od petog metka pokošen je Pavle Radić koji je stajao malo podalje i na bolan uzvik Stjepanov pojurio da mu pomogne. Pogođen je ispod srca.

Zagrebački reporteri koji su se našli u sali, kao očevici ovog događaja, uneli su u svoje beležnice neposredne utiske:

"Čim je Ganđa pao, Radić je ostao nezaštićen u klupi, te Račić na njega ispaljuje hitac, koji ga pogađa u trbuh. Kad je to vidio Pavle Radić, skače prema Puniši Račiću, ovaj dobacuje nešto Pavlu Radiću, izgledalo je kao da mu preti: "Tebe sam tražio!" i sa petim metkom pogađa smrtonosno Pavla Radića i to jedan centimetar ispod srca. Pavle je odmah pao na zemlju."

U sali su se začuli panični uzvici: Puniša, šta uradi?!", "Ludak, pobi ljude!"

U tom haosu i pometnji, na Račića prosto više niko nije obraćao pažnju. Posle pucnjave, s revolverom u ruci, mirno je sišao s govornice i uputio se u ministarsku sobu u koju se ulazilo pravo iz plenumske sale. Iz ministarske sobe, prešao je u skupštinski bife, a odatle u malo dvorište iz koga je, kroz prizemlje zgrade Ministarstva građevina, izašao u Masarikovu ulicu i izgubio se u gradskom metežu.

 (Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.