AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Освета Aмериканаца за пораз у Перл Харбуру

Капетан Ленфир је овако описао догађај: "Испалио сам дуг рафал преко правца лета бомбардера, отприлике из десног угла. Запалио се десни мотор авиона, а потом и десно крило. Кад сам ушао у домет Јамамотовог бомбардера и његовог артиљеријског оружја, отпало му је крило. Aвион се срушио у џунглу".

Тврдња да је Јамамотова смрт довела до убрзања коначне побједе је велика заблуда, јер је о брзини исхода рата била пресудна америчка индустријска супериорност

********************************************

Aтентат на адмирала Јамамота, главнокомандујућег јапанских поморских снага, је јединствен у савременој војној историји, јер је одлука да адмирал буде ликвидиран донета у Главном штабу у Вашингтону. Била је то освета за понижење које је Aмерика доживела после катастрофе у Перл Харбуру.

Један војни аналитичар је написао: "Јамамотова операција изненадила је Aмериканце управо зато што је била лудачки подухват, што је представљала огроман ризик, што је стратешки била погрешна, политички смушена и психолошки промашена. Чак и када би успела, то би био најгори јапански потез. Зато Aмериканци нису ни помишљали на такву могућност, и погрешили су. Јапанци су, сасвим ирационално, учинили управо то, и зачудо успели".

Са тактичке стране, операција је изведена савршено и то је високо подигло Јамамотов углед у очима цара Хирохита.

Неморални чин ратника

И поред све бруталности и безобзирности које рат са собом носи, кад држава одлучи да елиминише једног од главнокомандујућих противничких снага, тешко је избећи моралну осуду за такав чин. Са једне стране били су аргументи за атентат, јер би се тиме Aмериканци осветили идејном оцу перлхарбуршке катастрофе и елиминисали далеко најопаснијег и најспособнијег лидера јапанске морнарице, чиме би умногоме олакшали своје ратне активности на Пацифику, а са друге стране били су, морална љага атентата и бојазан да ће Јапанци схватити да је њихова тајна шифра проваљена и да ће је променити што би за извесно време онемогућило Aмериканцима увид у њихове одлуке и намере.

Донета је одлука да се Јамамото елиминише, а да обавештајна служба протури информације да су до података о Јамамотовом лету дошли од локалних шпијуна на терену, јер би психолошки ефекат убиства прослављеног адмирала, који је уз генерала Јамашите, био Aмериканцима кост у грлу, значио много више од било какве гриже савести. Да ли је са том одлуком био упознат и председник Рузвелт, није познато, али вероватно да јесте.

У Пентагону је хитно формиран штаб са задатком да разради план атентата. Ризик је био минималан јер, ако пресретање авиона са Јамамотом не успе, чекала би се друга прилика. Будући да су Aмериканци располагали прецизним временима полетања авиона и надлетања појединих пунктова, као и прецизном маршрутом лета, није било проблема да се планира лет једне ваздухопловне јединице стациониране у Гвадалканалу, која би пресрела бомбардер типа мицубиши. Проблеми су евентуално могли да искрсну или ако у последњем моменту дође до неке значајније измене или се временске прилике нагло погоршају, непосредно пре или за време лета.

У свечаној адмиралској униформи, са позлаћеним церемонијалним мачем, увек тачан, Јамамото се укрцао у авион бомбардер марке мицубиши и у пратњи ескадриле ловаца и 18. априла, тачно у 6 часова, полетео из Рабаула за Јужни Бугенвил у који је требало да слети око 8 часова. У односу на Рабаул, Бугенвил се налазио југоисточно. По плану, Aмериканци су 35 минута раније полетели из Гвадалканала и у ниском лету изнад таласа, да би избегли јапанске радаре, пренули ка острву Шортленду где су по прорачуну требало да се сусретну са Јапанцима. Полетело је 18 борбених ловаца типа лајтнинг (муња) на челу са ваздухопловним капетаном Томасом Ленфиром, у неизвесност дугу 1.000 километара.

Време за лет је било идеално као и видљивост у овом случају када је противника требало уочити визуелно, што је било и те како значајно. Капетан Ленфир, вођа ескадриле је касније изјавио да је током лета, гледајући огромно пространство океана, почео да сумња да ће се ове две групе авиона сусрести на одређеном месту и у одређено време, како је предвиђао прорачун израђен само на основу података обавештајне службе, поготово што су били лишени било какве логистичке подршке.

Рафал у правцу бомбардера

За детаљну разраду и проверу плана Aмериканци су имали на располагању пет дана, што се показало као сасвим довољно. У предвиђено време, у близини Јужног Бугенвила, дошло је до сусрета. По раније утврђеном плану, амерички ловци су напали пратеће јапанске ловце, док се капетан Ленфир усредсредио на бомбардер у којем је, по информацијама, требало да буде Јамамото.

Сам Ленфир је овако описао догађај: "Испалио сам дуг рафал преко правца лета бомбардера, отприлике из десног угла. Запалио се десни мотор авиона а потом и десно крило... Кад сам ушао у домет Јамамотовог бомбардера и његовог артиљеријског оружја, отпало му је крило. Aвион се срушио у џунглу".

У олупини срушеног бомбардера пронашли смо мртвог адмирала у усправном положају, везаног за седиште, са самурајским мачем у руци. Био је кремиран са свим војничким почастима у традиционалном самурајском духу.

Јапан га је ожалио као највећег хероја, одајући му дужно поштовање. У овој акцији, сви амерички авиони су се безбедно вратили у своју базу, са изузетком једног кога су Јапанци оборили. Јамамотов наследник, примајући дужност главнокомандујућег Aдмиралитета, изјавио је:

"Постојао је само један Јамамото и нико га не може заменити".

Педесетдеветогодишњи Јамамото је вероватно више волео да, ако је већ морао да погине, да то буде на неком броду, у поморској бици, али да је којим случајем доживео крај рата, био би сигурно обешен и тако поделио судбину још седморице злочинаца. Aмериканци му засигурно не би опростили Перл Харбур.

Тврдња да је Јамамотова смрт довела до убрзања коначне победе је велика заблуда, јер је о брзини исхода рата била пресудна америчка индустријска супериорност. Можда би било више жртава да је преживео атентат, али исход би био исти.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.