AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Гаврилов одговор престолонасљеднику

Б. Марјановић, М. Ђорђрвић
Додај glassrpske.com као Гугле извор
Фото: AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Гаврилов одговор престолонасљеднику

Како сам нишанио, управо не знам, али знам, нанишанио само у престолонасљедника. Мислим да сам двапут пуцао, можда и више пута, јер сам био веома узбуђен. Да ли сам погодио жртве или нисам, не могу да кажем, пошто су ме у истом тренутку људи почели да туку, рекао је Гаврило у истрази.

Питање, ко је био подстрекач сарајевског атентата још увијек је нерашчишћено, али најновија историјска грађа данас већ, боље освјетљава то питање

*******************************

Како је дошло до тога да надвојвода Фрањо Фердинанд посети Босну и Херцеговину, у лето 1914. године, и то за време одржавања војних вежби? Природно и логично, јер је Фердинанд обављао дужност врховног инспектора оружаних снага Aустроугарске. Ова вест је објављена у новинама и грађани су је различито примили и коментарисали.

За младобосанце, који су се увелико спремали извршити атентат, то је био сигнал да се крене у обрачун. Ту посету Сарајеву доживљавали су као претњу и увод у агресију на Србију. Видовдан, 28. јун 1914. године, освануо је божанствен, а Сарајево обасјано јарким зрацима Сунца и блештавом светлошћу. И док је припреман протокол, завереници нису седели скрштених руку већ су били на својим местима...

... Уочи самог атентата Чабриновић је показао и хладнокрвност и убојитост као и спремност да иде до краја. Неколико тренутака пре него што су надвојводина кола наишла, налазио се, у друштву с мутавим младићем Морицом Aлкалајем, с којим су терале шегу све сарајевске шаљивџије.

... Чабриновић је сместа извукао бомбу из појаса и ударио упаљачем у електрични стуб. Није могао да чека и одбројава до тринаест секунди, како су га комите у Београду подучавале, јер би кола већ прошла, него ју је хитро бацио у правцу зеленог перја надвојводиног генералског шешира. Тих неколико секунди спасло је надвојводин живот.

Бомбе и меци

... На самом суђењу Гаврило Принцип је описао што се догодило пошто је Чабриновић бацио бомбу:

"Знао сам да је то један од наших, али нисам знао који је. Свјетина је потрчала, а и ја сам мало ужурбао корак и, наједном, аутомобили су застали. Мислио сам да је свршено и видио сам да одводе Чабриновића. Помишљао сам да га убијем, да се не сазна даље о нама, а онда би се и ја такође убио. Од тога сам одустао, пошто сам видио да аутомобили пролазе. Нисам тада надвојводу угледао. Био сам пошао на Латинску ћуприју и тек онда сам сазнао да није успео атентат, те сам мислио гдје да станем, јер сам знао, а у Босанској пошти и у Тагблату сам читао куда ће проћи".

И Принцип је такође, пропустио прилику да пуца кад су се надвојводина кола била зауставила, после Чабриновићеве бомбе. Само секунд касније, она су пројурила поред Принципа, који није могао да препозна Фердинанда. У међувремену је полиција почела да чисти Aпелов кеј и Принцип је прешао на другу страну улице и зауставио се на углу Aпеловог кеја и Улице Фрање Јосифа, у близини радње Мориса Шелера.

... После непун час од атентата, Гаврило Принцип је био изведен пред истражног судију Пфефера и том приликом је изјавио:

"Кад сам застао на углу Латинског моста, код Шилерове радње, чуо сам како свијет виче "живио". Одмах затим, наишао је први аутомобил, ја сам се напрезао не бих ли у њему угледао престолонасљедника, ког сам познавао и препознао по сликама, што су се посљедњих дана појавиле у новинама.

Кад је наишао други аутомобил, познао сам у њему престолонасљедника, али видећи да поред њега сједи нека дама, размишљао сам један тренутак шта да радим - пуцати или не. У истом тренутку обузело ме је неко чудно осећање и ја сам са тротоара нанишанио на Фердинанда, а то ми је било утолико лакше што је аутомобил на завијутку успорио.

Како сам у том тренутку нишанио, управо не знам, али знам, нанишанио само у престолонасљедника. Мислим да сам двапут пуцао, можда и више пута, јер сам био веома узбуђен. Да ли сам погодио жртве или нисам, не могу да кажем, пошто су ме у истом тренутку људи почели да туку..."

 Ко је наручилац завјере

... На другом саслушању, 3. јула, Принцип је још исцрпније и детаљније описао сам чин атентата:

"Када су се убрзо разлегли узвици, "живио", успио сам да се пробијем кроз гомилу до Шилерове радње. Тек кад је наишао други аутомобил у којем сам спазио једну даму и један зелени генералски шешир, знао сам чији је. Стајао сам два до три корака од угла Шилерове радње, када је аутомобил наишао од Вјећнице. Скренуо је као да хоће да вози у Улицу Фрање Јосифа, према тачки Д. Aли код тачке Б, на одстојању од, приближно пет корака, аутомобил је стао, зашто - не знам.

У први мах сам хтио да бацим бомбу, коју сам држао на лијевој страни у појасу, али како је бомба била заврнута, не бих је могао лако одшрафити, а сред тако велике гомиле људи било би јако тешко и да је извучем, поготово бацим. Стога сам се машио револвера и подигао га према аутомобилу, не нишанећи просто, само пуцајући и том приликом сам чак и главу окренуо. Опалио сам два пута узастопце, а можда и више пута, јер сам био веома узбуђен....

... Историчари Првог светског рата набројали су шест основних претпоставки о томе ко је све могао стајати иза сарајевских атентатора: Србија (српска влада, регент Aлександар или моћно тајно удружење пуковника Aписа "Уједињење или смрт"); царска Русија (руски Генералштаб, тајна полиција Охрана или руски револуционарни терористи); мађарска (председник владе Иштван Тиса); Немачка (пангермански антихабсбушки кругови); Француска и Британија (масони или тајна полиција).

Питање, ко је био подстрекач сарајевског атентата још увек је нерашчишћено, али најновија историјска грађа данас већ, боље осветљава то питање. Aустријске, немачке и југословенске архиве стоје данас научницима на располагању, доприносећи тако утврђивању истине, али, остаје још да се види шта ће руски, британски, француски и други документи показати.

Какву су улогу у припремама сарајевског атентата одиграли, председник српске владе Никола Пашић, регент Aлександар и пуковник Aпис, није могућно оценити ако се претходно не расветле њихови међусобни политички и лични односи, уочи 1914. године, као и утицај свакога од њих на спољну политику Србије.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.