AТЕНТAТИ КОЈИ СУ ИЗМЕНИЛИ СВЕТ - Фатално прољеће за кнеза Михаила Обреновића

Неповољни вјетрови су дували из Цариграда, јер је турска дипломатија радила пуном паром да би кнеза оптужила како тобож интензивно поткопава темеље Отоманског царства. О томе је била обавијештена читава европска јавност.

По Михаиловој процјени, до рата с Турском могло би доћи до јесени или најдаље идућег прољећа. Увјерен је да би Турска брзо капитулирала, толико прије што би се на буну дигли, како Бубари, тако и Грци и Црногорци

*********************************************

За млађег сина Милоша Обреновића - Михаила, пролеће 1868. године било је фатално, као и за његову изабраницу Катарину - ћерку Aнке Констатиновић. Преломио се, да обелодани своју везу са Каћом и саопшти јавности одлуку о браку. Том чину присуствовали су: Aнка, Томанија, Блазнавац, Црнобарац, Јован Ристић и доктор Паце...

... Мада су га тешки проблеми опхрвали, а неповољни ветрови су дували из Цариграда, јер је турска дипломатија радила пуном паром да би га оптужила како тобож интензивно поткопава темеље Отоманског царства. О томе је била обавештена читава европска јавност. По Михаиловој процени, до рата с Турском могло би доћи већ до јесени или најдаље идућег пролећа. Уверен је да би Турска брзо капитулирала, толико пре што би се на буну дигли, како Бугари, тако и Грци и Црногорци. По његовом разрађеном плану до детаља, да са елитним српским трупама, муњевитим нападом заузме Босну и Санџак, а потом изврши упад и у Македонију, како би притекао у помоћ православној браћи Грцима и Бугарима...

Шетња Топчидером

... Једноставно, ништа није препустио случају. Темељно је планирао сваки детаљ, мада није баш сигуран да ће све проћи како је замислио.

... У поподневним часовима извезао се каруцама у Топчидер, на дан 28. маја 1868. године. Сунце се дуго заплело у крошњама дрвећа, а његови зраци у даљини, обасјавали су теразијски плато...

У кнежевој свити налазила се будућа млада и предузимљива мајка Aнка, у чијој се режији цео случај одигравао. Просто, сијала је од превелике среће, јер јој је пошло за руком да оствари свој сан и ћерку Катарину уда за српског кнеза...

... Овај шарени скуп је допуњавао строги, увек намрштени, Илија Гарашанин. Печен полицајац и искусан дипломата, човек гвоздене воље, од реда и закона. Уосталом, није се устезао ни од бруталних метода, особито када је војна касарна била похарана. Двојици војника, који су се налазили на стражи, ударио је сваком понаособ, по стотину батина по туру.

Круна Гарашанинове полицијске активности свакако је онај чувени закон из 1850. године. Њиме је дато право полицији да суди и кажњава преступнике телесно. На тај начин је створена јака полицијска власт, а то је искључиво дело Илије Гарашанина.

Јако кошчат, веома кракат, личио је на "дугачког хрта". Без имало снисходљивости, онако мрк и рошав, дубоким гласом би загрмео:

"Господо, улазите!"

Није увек био уз кнеза нити следио његову политику. Сада је испољио већу лојалност, мада га је увек саветовао да "треба бити владар за народ, али упамтите, без тог народа". Са собом је довео сина Светозара, ађутанта Михаиловог, коме је место поред кнеза, по службеној дужности. Ту се створио и дворски момак, увек весели, галгољиви Мита Тиманчевић.

Тројица атентатора

Кад су излетници стигли у Топчидер, заједно су пошли да прошетају шумом, само се Гарашанин извинио кнезу:

"Верујте, нисам најбоље са ногама, па ћу остати овде на клупи, да се одморим и да вас сачекам".

"Како хоћете, господине Гарашанин. Хтео бих да покажем Aнки и Томанији стазу, коју сам наредио да просеку кроз шуму, одакле се пружа врло леп поглед на Топчидер и околину. Одморите се, господине Гарашанин, има дана за мегдана, биће још прилика", рече кнез и придружи се дамама.

До Хајдучке чесме ишли су скоро сви у групи, само је заостајао момак Мита, који је преко руке носио дамама костиме. Тек кад су прошли Хајдучку чесму гледали су узак прорез шумске стазе. Био је то конопљак.

"Бако, ајд кренимо оном стазом узбрдо, до оног пропланка!" узвикну Катарина, опомињући бабу Томанију.

"Уморна сам, дете, боље би ипак било да се вратимо", рече Томанија, јер није била вољна даље да пешачи.

Испред њих ишли су нешто жустрије, кнез Михаило и Катарина, а за њима корачали су Aнка и баба Томанија, коју је придржавао ађутант Светозар Гарашанин. Кнез је био у загаситоплавом цивилном капуту с беличастим панталонама и официрским качкетом на глави. У руци је држао некакав пољски штап. Катарина и он све више су измицали, тако да је Aнка једва успевала да их прати, а баба Томанија и Светозар су заостајали за неких педесетак корака. Кад су већ дубље зашли у просечену шуму угледали су три човека, који су чудно изгледали и који су побудили Михаилову сумњу. Кад им се више приближио, они су се размакли са стране, у две групе, показујући како желе да се уклоне и направе кнезу пролаз. Кад су се Михаило и Катарина сасвим приближили, они су левим рукама поскидали капе и поклонили се а затим хитро тргли пиштоље и засули ватром кнеза и Катарину. Смртно погођен, Михаило паде на колена и једва, кроз ропац, добаци:

"Немојте, људи!"

Усплахирена Катарина, мада рањена, почела је да бежи што игда може. Видећи смртно рањеног Михаила, њена мајка Aнка потрча да му помогне, али су убице пуцале и на њу. Потом су се бацили на рањеног кнеза, ножевима га сасекли; такође и Aнку.

Како Светозар Гарашанин при себи није имао револвер, тргао је сабљу и полетео да брани кнеза и Aнку, док су се Томанија и Катарина дале у бекство. Убице су биле брже од младог Гарашанина, па су га дочекали ватром из близине, ранили у руку и тако га онеспособили за даљу борбу. Што се тиче момка Мите, он није био баш оран да брани кнеза и његову вереницу, већ поче да бежи. Међу њима, најприбранија је била баба Томанија. Прва је стрчала у Кошутњак и обавестила жандарма да је кнез Михаило погинуо.

(Наставиће се)

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и X налогу.