ATENTATI KOJI SU IZMENILI SVET - Fatalno proljeće za kneza Mihaila Obrenovića

Nepovoljni vjetrovi su duvali iz Carigrada, jer je turska diplomatija radila punom parom da bi kneza optužila kako tobož intenzivno potkopava temelje Otomanskog carstva. O tome je bila obaviještena čitava evropska javnost.

Po Mihailovoj procjeni, do rata s Turskom moglo bi doći do jeseni ili najdalje idućeg proljeća. Uvjeren je da bi Turska brzo kapitulirala, toliko prije što bi se na bunu digli, kako Bubari, tako i Grci i Crnogorci

*********************************************

Za mlađeg sina Miloša Obrenovića - Mihaila, proleće 1868. godine bilo je fatalno, kao i za njegovu izabranicu Katarinu - ćerku Anke Konstatinović. Prelomio se, da obelodani svoju vezu sa Kaćom i saopšti javnosti odluku o braku. Tom činu prisustvovali su: Anka, Tomanija, Blaznavac, Crnobarac, Jovan Ristić i doktor Pace...

... Mada su ga teški problemi ophrvali, a nepovoljni vetrovi su duvali iz Carigrada, jer je turska diplomatija radila punom parom da bi ga optužila kako tobož intenzivno potkopava temelje Otomanskog carstva. O tome je bila obaveštena čitava evropska javnost. Po Mihailovoj proceni, do rata s Turskom moglo bi doći već do jeseni ili najdalje idućeg proleća. Uveren je da bi Turska brzo kapitulirala, toliko pre što bi se na bunu digli, kako Bugari, tako i Grci i Crnogorci. Po njegovom razrađenom planu do detalja, da sa elitnim srpskim trupama, munjevitim napadom zauzme Bosnu i Sandžak, a potom izvrši upad i u Makedoniju, kako bi pritekao u pomoć pravoslavnoj braći Grcima i Bugarima...

Šetnja Topčiderom

... Jednostavno, ništa nije prepustio slučaju. Temeljno je planirao svaki detalj, mada nije baš siguran da će sve proći kako je zamislio.

... U popodnevnim časovima izvezao se karucama u Topčider, na dan 28. maja 1868. godine. Sunce se dugo zaplelo u krošnjama drveća, a njegovi zraci u daljini, obasjavali su terazijski plato...

U kneževoj sviti nalazila se buduća mlada i preduzimljiva majka Anka, u čijoj se režiji ceo slučaj odigravao. Prosto, sijala je od prevelike sreće, jer joj je pošlo za rukom da ostvari svoj san i ćerku Katarinu uda za srpskog kneza...

... Ovaj šareni skup je dopunjavao strogi, uvek namršteni, Ilija Garašanin. Pečen policajac i iskusan diplomata, čovek gvozdene volje, od reda i zakona. Uostalom, nije se ustezao ni od brutalnih metoda, osobito kada je vojna kasarna bila poharana. Dvojici vojnika, koji su se nalazili na straži, udario je svakom ponaosob, po stotinu batina po turu.

Kruna Garašaninove policijske aktivnosti svakako je onaj čuveni zakon iz 1850. godine. Njime je dato pravo policiji da sudi i kažnjava prestupnike telesno. Na taj način je stvorena jaka policijska vlast, a to je isključivo delo Ilije Garašanina.

Jako koščat, veoma krakat, ličio je na "dugačkog hrta". Bez imalo snishodljivosti, onako mrk i rošav, dubokim glasom bi zagrmeo:

"Gospodo, ulazite!"

Nije uvek bio uz kneza niti sledio njegovu politiku. Sada je ispoljio veću lojalnost, mada ga je uvek savetovao da "treba biti vladar za narod, ali upamtite, bez tog naroda". Sa sobom je doveo sina Svetozara, ađutanta Mihailovog, kome je mesto pored kneza, po službenoj dužnosti. Tu se stvorio i dvorski momak, uvek veseli, galgoljivi Mita Timančević.

Trojica atentatora

Kad su izletnici stigli u Topčider, zajedno su pošli da prošetaju šumom, samo se Garašanin izvinio knezu:

"Verujte, nisam najbolje sa nogama, pa ću ostati ovde na klupi, da se odmorim i da vas sačekam".

"Kako hoćete, gospodine Garašanin. Hteo bih da pokažem Anki i Tomaniji stazu, koju sam naredio da proseku kroz šumu, odakle se pruža vrlo lep pogled na Topčider i okolinu. Odmorite se, gospodine Garašanin, ima dana za megdana, biće još prilika", reče knez i pridruži se damama.

Do Hajdučke česme išli su skoro svi u grupi, samo je zaostajao momak Mita, koji je preko ruke nosio damama kostime. Tek kad su prošli Hajdučku česmu gledali su uzak prorez šumske staze. Bio je to konopljak.

"Bako, ajd krenimo onom stazom uzbrdo, do onog proplanka!" uzviknu Katarina, opominjući babu Tomaniju.

"Umorna sam, dete, bolje bi ipak bilo da se vratimo", reče Tomanija, jer nije bila voljna dalje da pešači.

Ispred njih išli su nešto žustrije, knez Mihailo i Katarina, a za njima koračali su Anka i baba Tomanija, koju je pridržavao ađutant Svetozar Garašanin. Knez je bio u zagasitoplavom civilnom kaputu s beličastim pantalonama i oficirskim kačketom na glavi. U ruci je držao nekakav poljski štap. Katarina i on sve više su izmicali, tako da je Anka jedva uspevala da ih prati, a baba Tomanija i Svetozar su zaostajali za nekih pedesetak koraka. Kad su već dublje zašli u prosečenu šumu ugledali su tri čoveka, koji su čudno izgledali i koji su pobudili Mihailovu sumnju. Kad im se više približio, oni su se razmakli sa strane, u dve grupe, pokazujući kako žele da se uklone i naprave knezu prolaz. Kad su se Mihailo i Katarina sasvim približili, oni su levim rukama poskidali kape i poklonili se a zatim hitro trgli pištolje i zasuli vatrom kneza i Katarinu. Smrtno pogođen, Mihailo pade na kolena i jedva, kroz ropac, dobaci:

"Nemojte, ljudi!"

Usplahirena Katarina, mada ranjena, počela je da beži što igda može. Videći smrtno ranjenog Mihaila, njena majka Anka potrča da mu pomogne, ali su ubice pucale i na nju. Potom su se bacili na ranjenog kneza, noževima ga sasekli; takođe i Anku.

Kako Svetozar Garašanin pri sebi nije imao revolver, trgao je sablju i poleteo da brani kneza i Anku, dok su se Tomanija i Katarina dale u bekstvo. Ubice su bile brže od mladog Garašanina, pa su ga dočekali vatrom iz blizine, ranili u ruku i tako ga onesposobili za dalju borbu. Što se tiče momka Mite, on nije bio baš oran da brani kneza i njegovu verenicu, već poče da beži. Među njima, najpribranija je bila baba Tomanija. Prva je strčala u Košutnjak i obavestila žandarma da je knez Mihailo poginuo.

(Nastaviće se)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici i X nalogu.