“Ромео и Јулија” послије 13 година пред публиком

Национални театар Српске наставља онлајн приказивање својих представа преко свог “Јутјуб” канала, са линковима које објављују на званичној “Фејсбук” страници и “Твитер” профилу. Комад “Ромео и Јулија” прије 13 година на сцену Народног позоришта РС поставио је редитељ Душан Петровић, а у насловним улогама појављују се Срђан Секулић и Сандра Љубојевић. Почетак емитовања снимка представе најављен је за 20 часова.

Ову трагедију Шекспир је написао 1595. године на почетку каријере драмског писца, а ова представа је била толико популарна у своје вријеме, те је била објављена два пута у току пишчевог живота 1597. и 1599. године. С обзиром на стање штампарске технологије у то вријеме, то је била велика ствар.

Прича о младим несрећним љубавницима из Вероне 16. вијека непрекидно инспирише ствараоце па је готово немогуће набројати колико је адаптација доживјела, на филмском платну и на позоришној сцени.

Сцена на балкону (Други чин, друга сцена из представе) је један од најупечатљивијих и препознатљивих тренутака у цјелокупној тзв. западној литератури.

У бањалучкој подјели осим Срђана Секулића и Сандре Љубојевић су и Раденка Шева, Николина Фригановић, Горан Јокић, Борис Шавија, Александар Стојковић, Бошко Ђурђевић, Ковиљка Шипка, Ђорђе Марковић, Бранко Јанковић, Владимир Ђорђевић. 

Ова трагедија у пет чинова, први пут је у Бањалуци изведена 28. децембра 1939. године у Народном позоришту. Редитељ је био Раде Прегарц, док је Ромеа глумио Реља Ђурић, а Јулију Драгица Стиплошек-Прегарц.

Други пут овај комад Бањалучани су премијерно гледали 7. фебруара 1958. године у режији Вере Црвенчанин, гдје су се у главним улогама појавили Мирко Швец и Жижа Мажар. Сценограф је био Сава Шандоров, костимограф Душанка Шандоров, а на музику Сергеја Прокофјева.

За разлику од бројних комедија у којима љубавници увијек имају свој кутак гдје им нико не смета, Ромео и Јулија су окружени свијетом свакодневице и угрожени силама мржње. Над поезијом њихове љубави наднио се мач прозних сила оних од којих зависе. Отуд нам се и тема овог дјела представља готово као судски случај: Ромео и Јулија против Вероне, или дјеца у љубави против родитеља у мржњи, млади против старих који су заборавили на младост и против оних младих који неће за њу да знају... Укратко, ријеч је о сукобу између велике и идеалне љубави са малим и стварним свијетом.

Љубав Ромеа и Јулије је велика, права, романтична љубав која не зна за границе ни компромисе. По ономе како Шекспир представља Верону и њене становнике, то истовремено значи да тако нешто није од овога свијета ни по његовој мјери.

Најважнији драмски писац

Углед Виљема Шекспира је значајно порастао током година. Док је био жив и убрзо након његове смрти, био је поштован, али није био сматран најбољим пјесником у своје вријеме. Био је на неким листама водећих савремених пјесника, али он није имао углед попут Едмунда Спенсера. Почевши од краја 17. вијека, Шекспира су почели да сматрају најважнијим драмским писцем на енглеском језику и у мањој мјери пјесником. У почетку овај углед је био усредсређен на Шекспира као драмског пјесника, који се више проучава преко штампаних страница него у позоришту, што се касније промијенило.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.