“Покојник” на Театар фесту “Петар Кочић” у Бањалуци: Смрт правде и истине

Представа “Покојник” Црногорског народног позоришта Подгорица и Центра за културу Тиват, рађена по Нушићевом дјелу, у режији Егона Савина, одиграна је синоћ у Народном позоришту Републике Српске у оквиру треће такмичарске вечери Театар феста “Петар Кочић”. Нушићево дјело објављено је далеке 1937. године, а као и сви његови комади који су адаптирани у представе, данас је једнако и застрашујуће актуелан.

Радња “Покојника” је једноставна - човјек (Павле Марић, којег игра Бојан Димитријевић), који сазна да га жена вара с најбољим пријатељем одлази од куће, бива проглашен мртвим, а његов повратак након годину дана изазива пометњу у животима оних који су се окористили о његову смрт. Невољни да се одрекну било чега што су стекли на основу његове смрти, и одузимања његовог имања и интелектуалне својине (рада који је написао), одлучују да га изопште, лажно оптуже, уцијене и принуде да напусти државу.

Суштина “Покојника” је сложенија, али јасна - поштени људи, који живе истину су немоћни у сусрету с туђом похлепом, безакоњем, корупцијом и пљачком. У сусрету с онима који су му, као покојнику, отели све, а као живог, спремни поново да га “сахране”, Павле, иако иде правим путем и тражи правду, на крају ипак бива принуђен да поклекне пред похлепном руљом, која је спремна на све.

- У тамници... У ћелији? Шта ћу ја тамо, зашто? Зато зар што тражим да ми разбојници врате опљачкану част, труд и имање? И зато, је л' те, зато сам ја агент анархистичких ћелија, што хоћу да изобличим вас, отимаче и разбојнике. Зар за вас то значи рушење друштва и друштвеног поретка - ријечи су које изговара Нушићев Павле, а које сублимирају крах оне правде о којој говори један од отимача имања Спасоје Благојевић (којег игра Марко Баћовић), дубоко вјерујући да је успјешна борба за присвајање туђег и отимачки начин живота у ствари лице правде коју он и слични заслужују.

Говорећи о лику Спасоја, чију бескарактерну суштину је сјајно приказао, Баћовић је казао да је то лик који нема карактера, а ни моралног става.

- Он нема кичму. Он се некако утопи, провлачи се, зависно од ситуације. Кад треба да је груб, набусит, он је такав, кад треба да је понизан, он је такав и то до крајности - казао је Баћовић на округлом столу након представе.

Глумац Бојан Димитријевић објаснио је да је његов лик јасан и другачији од осталих, а да ликова какви су други у представи, и у горим варијантама у стварности постоји више него што је Нушић тада могао да замисли.

- У данашњици присуствујемо огољеним и експлицитним примерима шта су све људи у стању да ураде за личну корист или неке позиције или неке материјалне и то је од Нушића, који је оштро и сликовито то описивао, до нашег доба толико метастазирало, толико је експлицитно. Данас се људи хвале стварима које су, буквално, за затвор, а неки дивни и драги људи, који и те како имају шта да кажу, су толико скрајнути и не пада им на памет да се боре за било какав простор да би, заправо, другима помогли - казао је он.

Глумац Слободан Маруновић, који у представи глуми господина Ђурића, рекао је да овај комад изгледа апокалиптично те да Нушић у “Покојнику” не оставља трунку наде да ће бити боље, што је и данас јасно.

- Све оно што је против човјека, против поштења, слободе, доброте, људскости, креативности, што носи Павле, као позитиван лик, оличено је у овим људима и ми то видимо на улици, у комшилуку, на послу, све горе, горе и горе. Нисам мислио ни на кога конкретно док сам градио лик, али познајем толико тих карактера, свуда. Мале шефове који су снобови, пију коњаке, скупљају лову, воле и не воле жене. Господин Ђурић је наш савременик кога можемо срести на улици, ја сам му дао нешто од онога што примјећујем у свом окружењу, тој експресији, тој лажи - навео Маруновић.

У представи играју и Нада Вукчевић, Горан Вујовић, Александар Радуловић, Лазар Драгојевић, Славко Калезић, Стеван Вуковић, Дејан Иванић, Стеван Радусиновић, Радмила Божовић Јадранка Мамић, Драган Рачић и Слободан Вујадиновић.

На програму Театар феста вечерас је представа “Мој син само мало спорије хода” Сарајевског ратног театра (САРТР), чије извођење почиње у 20 часова.

Сутра навече  од 20 часова биће одиграна и посљедња такмичарска представа и то “Успаванка за Алексију Рајчић” у продукцији Народног позоришта у Београду, Стеријиног позорја и Фондације „Нови Сад – Европска престоница културе”.

Фестивал ће бити затворен у недјељу, када ће од 20 часова бити одигран комад “Деца”, Народног позоришта у Београду.

Ријеч писца

“Пишем за оне који су жељни ведрине на облачном небу нашег доба, пишем за оне који су жедни свежег окрепљења на уморном путовању кроз беспуту садашњицу, пишем за оне који не мисле да свет и живот треба само кроз сузе посматрати, пишем за оне који не потцењују значај смеха у животу човековом”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.