Глумац Љубиша Савановић за “Глас Српске” о јубилеју ГП “Јазавац”: Радимо на души, а не на мишићима

Ипак, пожртвована екипа “Јазавца” није поклекла под теретом рада у тешким условима, већ је организовала серију представа, концерата и филмских пројекција које су испуниле бањалучко љето квалитетном умјетношћу.

Љубиша Савановић, један од  глумаца и организатора “Јазавца”, каже да су након рада у експерименталним условима протекле године, ове године, у којој обиљежавају 15 година постојања и рада, почели да буду искусни у организовању рада у неочекиваним условима.

- Љетна сцена заживјела је у јеку пандемије и то је било тешко и незахвално искуство. Због мјера смо на све програме могли да примимо само 50 људи, а морали смо да радимо да би наше позориште опстало. Ове године је за нијансу лакше. Судећи по реакцијама публике, љетна сцена има смисла. Направили смо занимљив програм и тамо је много дивних људи, како Бањалучана, тако и оних које је пут довео у Бањалуку. Људи су пријатно изненађени атмосфером и другачијим садржајем - каже Савановић за “Глас Српске”.

Осим тога, екипа “Јазавца” тренутно ради на припремању представе “Бањалука”, која је окупила важна домаћа имена око свог настанка и која на папиру дјелује као један од најважнијих комада у историји ове куће. Сценарио су писали Никола Коља Пејаковић, Тања Шљивар, Арминa Галијаш, Жељко Стјепановић, Лана Басташић, Радмила Смиљанић и Вида Давидовић, која је и драматург представе. Режисер је Никола Бундало, а у представи играју Наташа Иванчевић, Драгана Марић, Белинда Стијак, Наташа Перић, Данило Керкез, Бојан Колопић и Александар Руњић. Сценограф је Драгана Пурковић Мацан, костимограф Ивана Ристић, а за музику је задужен Петар Билбија.

- Био бих срећан када би “Бањалука” као домаћа прича у цјелини постала један од најважнијих комада које је “Јазавац” направио од свог настанка. Прије петнаестак година сам у Загребу гледао представу која је настала на тај начин: неколико загребачких писаца је писало о Загребу. Са представе сам изашао подијељених осјећања. Срећан јер сам видио добру представу, али и несрећан јер сам знао да је то тада било немогуће направити у мом граду. Од тада имам идеју да тако нешто направимо у Бањалуци и дочекао сам. Поклопило се да сам један од људи који раде у “Јазавцу” и ово је најбоље могуће мјесто за овакву врсту представе. Посебно сам срећан што је сав ауторски тим из Бањалуке. Са већином сам много радио и свако од њих је много направио за културну сцену Бањалуке. Вјерујем да ће и млађи чланови ауторске екипе наставити њиховим стопама јер су талентовани и честити људи вођени суштинским побудама у позоришту, а без тога нема правог посла - каже он.

Савановић наводи да они као театар никад нису бјежали од статуса популистичког позоришта склоног комедији и сатири, али да комадима попут “Таксиметра” или “Бањалуке”, с друге стране покушавају остати ангажовани кроз умјетничку рефлексију на своје окружење и да поставе темељ будућности за младе људе које “Јазавац” окупља годинама.

- “Јазавац” већ траје 15 година, а заједно са Драганом Марић на нашем репертоару радим посљедњих седам година. Неким стварима сам мање, а неким више задовољан, али репертоар је жива ствар. То што је наш репертоар популистички или булеварски не искључује и то да је ангажован. Управо је то оно што људе доводи да више пута гледају и “Цело тело ту ме боли”, “Мало благо” и “Скупштину”. То су представе које садрже критику накарадног времена у којем живимо, у којем се ми донкихотовски бавимо позориштем. Тешко је планирати репертоар унапријед, а ако хоћеш озбиљно да радиш, не може другачије кад мораш да бринеш да ли ћеш имати пара да платиш салу у којој играш, да нађеш новац за продукцију представа, да платиш комуналије, глумце, сараднике. Ми смо театар који вјерује у рад и умјетност, а не празне приче и ми смо се давно помирили с тим да ћемо морати све сами. У овом естрадизованом и духовно све бједнијем свијету око нас боримо се тако што имамо школу глуме и говора која окупља много младих људи које наши предавачи уче лијепим стварима, имамо два хора, студенте међу сарадницима, позоришни фестивал, гостовања широм РС и региона. Радимо на души, а не на мишићима - каже глумац.

Школа глуме у “Јазавцу” већ годинама ствара импресиван домаћи глумачки потенцијал, који се покушава остварити на скромном продукцијском тржишту РС и БиХ, јер су, по искуству Савановића и осталих организатора “Јазавца”, снажно домаће глумиште и надарени аутори кључ развоја домаће продукције.

- То је дуг пут. Ми смо мали, нема нас много, још је мање оних који ваљају, а тек је мало међу онима који ваљају оних који су свјесни колико је то велика прича. Прича за коју треба снаге, стрпљења, вјере. Окренули смо се само себи, гледамо своје дупе. Слуђени смо лудилом које живимо и сви бисмо успјех преко ноћи. То не бива. Ево, дочекали смо Филмски центар РС. То је нешто што треба да нас уједини и што од старта треба да буде постављено на здраве ноге да би било шансе да се нечему надамо - јасан је Савановић.

Глумачки задатак

Савановић је, осим рада у ГП “Јазавац”, био професионално заузет снимањем наставка серије “Сложна браћа” и студентског филма “Кућа има рогове”, који су стигли након врло импресивне роле у домаћој серији “Кости”.

- Задовољан сам радом на серији “Сложна браћа”. Дивно искуство, сјајна глумачка екипа на сету, прави мајстори од којих се може много научити. Имам среће да све што сам досад снимао радим са продуцентима којима је много стало до тога што раде. Надам се да ће и финални резултат бити такав. Такође, желим да похвалим младог бањалучког редитеља Стефана Томића са којим сам снимао његов испитни филм “Кућа има рогове” који је представио Републику Српску ове године на Филмском фестивалу у Херцег Новом и представиће на Сарајево филм фестивалу. Што се тиче “Костију”, гледано са ове дистанце, мени су оне толико битне, да након њих не снимим ништа више, не бих био незадовољан - каже Савановић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.