"Вече лауреата" - Југословенска кинотека

Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ердељановић рекао је Срни да је припремљен интересантан програм филмова, практично од првих сачуваних снимака негдје од 1910. године па до почетка Другог свјетског рата.

"Програм траје 90 минута. Трудили смо се да прикажемо цијеле и дијелове неких филмова како би зворничка публика погледала што више материјала из различитих дијелова Републике Српске, односно БиХ", рекао је Ердељановић.

Он је нагласио да су филмови фаворизовани по историјском значењу, међу којима се налази и скоро пронађени филм о посјети аустроугарског цара Фрање Јосифа Сарајеву негдје око 1910. године.

"Ту се налази и вриједан филмски материјал француске филмске куће 'Патен' у којем се види како је Сарајево изгледало у времену пред балканске ратове", рекао је Ердељановић.

Он је додао да је приказан историјски неизмјерно значајан материјал који је снимио Антон Валић 28. јуна 1914. године, када је надвојвода Франц Фердинад са супргом Софијом дошао пред градску вијећницу у Сарајеву.

"Мало затим на њих је атентат извршио припадник `Младе Босне` Гаврило Принцип, што ће бити искоришено за почетак Првог свјетског рата, јер су Срби неправедно оптужени за изазивање рата", рекао је Ердељановић и додао да је атентат "младобосанаца" искоришћен да се нападне Србија, шо је било планирано годинама унапријед.

Ердељановић је рекао да је приказан вјероватно и најстарији филм о Бањалуци, снимљен 1922. или 1923. године, као и о неким другим мјестима.

Према његовим ријечима, занимљив је филмски материјал филмске куће "Патен" снимљен 1927. или 1928. године на коме се налазе материјали југословенских крајолика, који су бојени, не у класичним бојама него специјално путем калупа, како је тада рађено у периоду нијемог филма, што врло лијепо и занимљиво дјелује.

"Врло занимљив је филмски материјал њемачке документарне производње који је настао трдесетих година прошлог вијека у Краљевини Југославији, а један од најзанимљивијих је и сплаварење Дрином", рекао је Ердељановић.

Он је нагласио да је снимљен и врло занимљив материјал о посјети Жељезари Зеница предсједника Владе Краљевине Југославије Милана Стојадиновића.

Ердељановић је појаснио да је Стојадиновићева странка Југословенска радикална заједница имала и своје филмско одјељење које је снимало његове политичке наступе, јер је био врло модеран политичар.

"Зворничка публика видјела је и снимке пионира наше кинематографије Фрање Ледића из Дервенте, који је тридесетих година доста снимао око Бањалуке, а имао је филмски студио у Београду", рекао је Ердељановић.

Он је истакао да је приказан и његов филм који је дјелимично сниман прије и почетком рата, у којем се препознају неки људи у усташким униформама и додао да је тај материјал касније коришћен у журналу "Слика и ријечи" Независне Државе Хрватске.

Ердељановић је истакао да је огроман историјски значај Архива Југсловенске кинотеке, јер посједује материјал свих досадашњих Југославија, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, као и из ранијег периода.

"Многи од тих материјала су јединствени, постоји само по један снимак извјесних мјеста прије Другог свјетског рата, док су ти материјали у филмском смислу врло значајни", рекао је Ердељановић.

Савјет 13. Међународног филмског фестивала "Први кадар" донио је одлуку да се Плакета "Лик кнеза Павла" за допринос у очувању филсмске грађе и ширења филмске културе додијели Југословенској кинотеци из Београда, поводом обиљежавања 70 година од оснивања ове значајне филмске институције.

Плакету је синоћ у име Југословенске кинотеке примио Александар Ердељановић, а уручила је директор и селектор Фестивала Александра Митрић Штифанић.

Покровитељ Фестивала је Министарство просвјете и културе Републике Српске, а ову престижну манифестацију подржалису град Зворник, општине Источна Илиџа и Источно Ново Сарајево и Адико банка.

Медијски покровитељи су Новинска агенција Републике Српске - СРНА и РТРС.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.