Соња Петровић за "Глас" у сусрет премијери комада "Буре": Важно је разговарати са дјецом након представе

Рекла је то режисерка Соња Петровић говорећи о представи "Буре" рађеној према тексту Исидоре Секулић, а која ће премијерно бити изведена вечерас од 18 часова на сцени Дјечијег позоришта Републике Српске.

- Овако је и 1913. и 2023. место радње исто - девојчицина машта. А дечији унутарњи свет се није променио. Променило се све око њега, што га у последње време још више подстиче на самоћу. Живимо у свету контаминираном лажним стимулансима којима се супротно њиховом хтењу убија креативност и машта. Међутим, машту и даље ништа не може победити, она је неодвојива од детињства и одрастања - додала је она.

ГЛАС: Колико је било захтјевно приказати "Буре" Исидоре Секулић на сцени, а да буде интересантно и разумљиво најмлађој публици?

ПЕТРОВИЋ: Сваки пут када се поставља дело које у изворном облику није драмско сусрећемо се са додатним изазовом. "Буре" наизглед нема драмску радњу, али има атмосферу, осећање, поруку и племенитост. Понекада је и то довољно да инспирише настанак драмске радње. Како би прича постала представа заједно са Тијаном Грумић која је по мотивима истоимене приче написала драмски текст, размаштала сам све дестинације на које је девојчица могла да отплови и ликове које је могла да сретне. Базирали смо се на народе и културе који на различите начине преживљавају губитак најближих, с обзиром да је мотив девојчициног осамљивања управо губитак мајке.

ГЛАС: Дјевојчица је у причи градила свој свијет у књигама дружећи се са животињама и биљкама. Можемо ли рећи да ће и ова представа на неки начин у дјеци да пробуди жељу за читањем, за маштањем и сновима, али и за схватањем вриједности биљног и животињског свијета који нас окружује?

ПЕТРОВИЋ: С обзиром на то да се дјевојчица у нашој представи игра са старим одбаченим стварима, може се рећи и смећем и од њих прави просторе, ликове, превозна средства, надам се ће код деце развити однос ка нематеријалним вредностима. Важно је у данашње време бити скроман и развијати машту у правцу тога да било шта може бити играчка. Прибор за јело, стара јакна, точак, кесе. Деца се данас затрпавају пластиком, а тиме не само да им ограничавамо машту него и загађујемо већ одумирујућу планету земљу. Осим што тематски и избором материјала ова представа подстиче децу да живе у складу са природом и својом околином, тим који је радио на овој представи гледао је да остави што мањи отисак на планету Земљу. Зато су у изради елемената за представу кориштене старе ствари из фундуса позоришта. Тиме смо доказали да се рециклажом искориштених ствари између осталог може створити и уметнички пројекат.

ГЛАС: Због чега сматрате да је важно да ово дјело буде постављено на сцени Дјечијег позоришта РС и шта је оно главно на шта желите да скренете пажњу?

ПЕТРОВИЋ: Важно је на било који начин инспирисати децу да читају. Ово није представа после које ћете мислити да причу не треба да прочитате јер сте све видели, него супротно. Сигурна сам да ће оваква интерпретација која отвара само неколико тема из приче заинтригирати децу да читају и упореде своје тумачење приче са нашом. Свака представа је већ нечији угао гледања на драмско или прозно дело у овом случају. Свако дете у публици има своју верзију представе, зато је између осталог важна и улога педагога, професора и родитеља када је конзумирање позоришта у питању. Сваки родитељ или наставник мора да зна да позоришно искуство почиње и пре почетка, а завршава се дуго након одгледане представе. Старатељ је дужан да се обавести о теми представе, трајању, форми, узрасту којем је намењена и о том поразговара са дететом. Поготово ако представа обрађује теме као што су смрт, вршњачко насиље и слично. Такође, представа не достиже свој пун културно-образовни капацитет ако се са децом после представе не разговара. Надам се да ћемо овим комадом децу подстаћи на игру, на радост, скромност, љубав према породици, а родитеље на поштовање према детињству. Поштовање према свом одрастању и одрастању свог детета, јер је то најважнији период за живот и дело једног живог бића.

ГЛАС: Како је протекла сарадња са ансамблом Дјечијег позоришта РС?

ПЕТРОВИЋ: Ансамбл Дјечијег позоришта РС је инспиративан, креативан тим, спреман да зарони у дубине своје свести и савести и уђе у коштац са новим формама, елементима, луткама, идејама. Мој субјективни осећај је да нуде много више него што се по њиховом репертоару тренутно чини. Рад са њима ми је био лак, јер смо све дилеме заједно и кроз игру превазилазили. Заслужују више пажње, престижа и простора, јер таленат и кредибилитет за то имају.

"Ромео и Јулија"

ГЛАС: На чему још радите?

ПЕТРОВИЋ: Тренутно се спремам за још један пројекат у Бањалуци. У питању је копродукција између Народног позоришта РС и Гледалишча Копер. Радимо можда најпознатије и најиграније драмско дело у историји позоришта и књижевности, а то су "Ромео и Јулија" Виљема Шекспира. Такође, представа која ће поставити питање одрастања, утицаја одраслих на младе и мржњи у којој их гајимо, не­ дозвољавајући љубави да исплива на површину и узме ваздух. Премијера је планирана за 18. октобар.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.