Саша Хајдуковић, режисер и сценариста, за “Глас”: Са "Адвокадом" смо прекршили сва правила

Рекао је ово за “Глас Српске” бањалучки режисер и сценариста Саша Хајдуковић, коментаришући награду за најбољу комедију на “Сарајево филм фестивалу”, коју је освојила серија “Адвокадо”, коју је он режирао за “Босонога” продукцију по тексту Николе Коље Пејаковића.

Ипак, признаје да га је награда помало изненадила, не само због јаке конкуренције, већ и због специфичног стила хумора у “Адвокаду”, који се не уклапа у стандарде класичног ситком хумора са домаћим предзнаком, чак се може третирати као једна врста сатире/пародије на њега.

- То је добра дефиниција, јер смо донекле пародија и сопственог жанра. Ситкоми се труде да имају кратке сцене, ми смо радили дуге. Ситкоми се труде да изгледају дизајнирано, ми то никако нисмо жељели. Ситкоми се обилно пуне музиком, ми смо је редуковали - додаје Хајдуковић.

ГЛАС: Колико је то било изазовно радити, у занатском смислу, због великих глумачких имена у ансамблу и никад масовнијег техничког дијела екипе?

ХАЈДУКОВИЋ: Што се тиче сарадње, била је велика школа. Екипа је била сјајна, глумци сви редом великани и част је била бити присутан на сету са толико талената. Љубо Бандовић, глумчина, вјероватно један од најталентованијих или најталентованији домаћи глумац. Треба ли рећи да је Мира Карановић сјајна или Јасна Ђуричић, најбоља европска глумица те године. Ту су Бранка Катић, најпозитивнија особа на свијету и прешармантна у кадру, Игор Ђорђевић, мој фаворит и, наравно, легенда Мира Бањац. Ово је само дио екипе. Стварно сам почаствован, приликом да сарађујем са тим мајсторима свог заната.

ГЛАС: Оно што постаје евидентно јесте да Ви и Коља као сценариста/глумац, ако је судити по снимљеном материјалу, полако улазите у фазу креативне симбиозе, без обзира на жанр, али оно што се види испред камере је једно, док је рад иза камере нешто друго. Како, иначе, функционишете вас двојица као креативни тандем?

ХАЈДУКОВИЋ: Све зависи од пројекта до пројекта. “Адвокадо” је прије свега био Кољин пројекат и ја сам се трудио да само његове идеје преточим у филмски језик. “Месо” и “Кости” су прилично чисто подијељене и јасне, али увијек кад имам дилеме причам са Кољом. Нарочито око подјеле. Рекао сам то више пута и морам да поновим, да је мени рад са Кољом и велика привилегија и још једна школа послије школе.

ГЛАС: Ако је “Месо” било загријавање, “Кости” су биле болно искуство за гледаоца неспремног за нашу стварност, чије гледање је дословно знало оставити емоционалне ране на публику. Да ли се код Вас у неким моментима појавила зебња у смислу “да ово није мало превише?”

ХАЈДУКОВИЋ: Не. Уопште не размишљам о ефекту на публику. Трудим се да нађем истину, само то.

ГЛАС: Једна врста специфичности, која је “Кости” подигла на нови ниво квалитета, јесте та универзалност приче, која се можда дешава у Бањалуци, али чини се да је разумљива сваком ко се срео са све бруталнијим диктатом богате мањине над све немоћнијом и сиромашнијом већином?

ХАЈДУКОВИЋ: Свака прича дубоко укоријењена у вријеме и простор из ког долази буде истовремено и универзална. То једно друго не искључује. Напротив. Ако сте вјерни и искрени према сопственој стварности, лако ће вас разумјети у било којем дијелу свијета. Поготово наши, балкански простори који сви редом имају сличне проблеме и сличан менталитет.

У основи “Костију” је прича о два човјека погођена траумом на различитој страни друштвене љествице, али свако са својим проблемима, који су толики да ће експлодирати у одређеном моменту. Код серија је лијепо што поред главне приче можете да имате и дубоке рукавце у неке друге ликове и њихове судбине, али основа је била о двојици Коста.

ГЛАС: Иако сте по вокацији филмски аутор, посљедњих година радите углавном на телевизији. Како гледате на те промјене унутар кинематографије и индустрије забаве генерално и да ли је класични биоскопски филм на умору?

ХАЈДУКОВИЋ: Мислим да ће се биоскоп вратити кад најмање будете очекивали. Доскора су људи отписивали телевизију као превазиђену и онда се десе “Сопраноси”, “Жица” и тако крене. Идеја ће спасити биоскоп, као што је идеја спасила и телевизију.

ГЛАС: Колико је у том океану хиперпродукције и рату огромних буџета могуће пронаћи нешто што је изазов за гледање и шта је Вама привукло пажњу у смислу да Вас је покренуло?

ХАЈДУКОВИЋ: Ако причамо о серијама, много их је добрих. Ја сам посебно волио “I Know This Much is True” Дерека Сиофранса. Та серија је феноменална. Сад гледам “White Lotus” и “We Own This City”. Обје су супер на свој начин. Мало људи је гледало серију “Perpetual Grace”, а феноменална је, као и Стилерова “Escape to Denemora”.

“Кожа”

ГЛАС: Шта се може очекивати од “Коже”? Нови искорак ка “Срцу таме” или нешто друго?

ХАЈДУКОВИЋ: Рекао сам већ, нисам склон размишљању о ефекту, али приступ остаје исти, а начин на који ћемо извести, надам се, много бољи, с обзиром на искуство и припреме које су у току.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.