Редитељ Горан Марковић за Глас Српске: Кочићу се не можемо одужити бистама по парковима
Београд - Петар Кочић је заложио живот борећи се за свој народ. При том је можда имао и другачијих избора, али он је одабрао баш тај. Наравно да му се Срби ни из далека нису одужили колико он то заслужује. Бисте по парковима нису довољне. Овај филм је сасвим мали допринос отплати тог дуга.
Ријечи су којима једно од најпознатијих и најуспјешнијих имена српске кинематографије Горан Марковић "правда" снимање новог филма "Слепи путник на броду лудака" по сценарију Вулета Журић.
Стотину година послије смрти једног од највећих српских књижевника који је био и народни трибун жестоко се борећи за српска национална права Марковић на филмском платну оживљава посљедње дане његовог живота.
Редитељ који је оставио умјетнички печат на култне филмове као што су "Национална класа", "Вариола вера", "Сабирни центар", "Тито и ја" у причи о Кочићу налази много надахнућа.
- Изазов је сам по себи када се зна о каквом човеку је требало да снимим филм. Поготову када радите један тако тежак жанр какав је биографски филм. Ја сам, ипак, покушао да, заједно са писцем Вулетом Журићем, пронађем приступ овој врсти филма која се неће базирати само на сувопарним историјским подацима већ на правој драми - примјећује Марковић.
Невесела слика болнице у којој је творца "Јазавца пред судом" затекла смрт дала је простор редитељу да одшкрине врата мање познате историје.
- Околности у којима је умро Кочић то дозвољавају, оне су саме по себи драматичне. Довољно је рећи да је умро у лудници и да му се не зна гроб - каже умјетник који у колекцији признања има двије пулске "Златне арене", награду за најбољу режију на фестивалу у Сан Себастијану и Гран при на фестивалу у Монтреалу.
Осликавајући портрет трагичног крајишког писца Марковић је дао простора и другим ликовима који су били свједоци његовог краја.
- Поред једног сасвим необичног приступа животу и смрти овог великог човека, ту су и друге приче, од портрета окупатора у Београду и Кочићевог антагонисте Косте Хермана, преко појединачних судбина заточеника у душевној болници Губаревац, до ликова пионира српске психијатрије - прича редитељ.
"Слепи путник на броду лудака" донијеће низ интересантних чињеница.
- Ту је и основна, веома необична ситуација: да је та болница била последња стола слободе у окупираној Србији - подсјећа Марковић.
Признаје да су му прије читања Журићевог текста многи детаљи из пишчевог живота били непознати.
- Кочића сам знао из лектире, из времена од пре педесетак година. Од тада су моји путеви били далеко од тог човека а за његову поезију нисам ни чуо, све док нисам ушао у овај пројекат. Вуле је све пажљиво обрадио и уобличио и ја сам био веома изненађен оним што ми је предочио. Његов сценарио је био веома инспиративан - открива редитељ дводијелног филма.
Није остало још много времена до приказивања филма чија је радња смјештена у београдску душевну болницу на Губеревцу.
- Завршена је монтажа и дводелног телевизијског и једноделног биоскопског филма и сада се ради на пост продукцији. Премијера на телевизији је заказана за 27. децембар. Биоскопски филм ће имати другачију судбину и прво ће се појавити на неком од фестивала - најавио је Марковић.
Глумачка подјела најважнији посао
У глумачкој екипи филма о Петру Кочића су популарна имена.
- Као и увек руководио сам се искључиво квалитетом глумаца, а не оним како изгледају или шта представљају приватно. За мене је глумачка подела најважнији од свих послова које обављам режирајући неки филм. Све остало долази после тога, глумци су најважнији - каже Горан Марковић.
Главне улоге тумаче: Игор Ђорђевић (Петар Кочић), Светозар Цветковић (Коста Херман), Тихомир Станић (др Стоимировић), Маша Дакић (Елена), Срђан Тимаров (Душан Срезојевић), Горан Шушљик (Бурбон), Александар Срећковић (Арса Лорд)...
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
