Радивоје Бојичић: У афоризмима се увек ради о глави

Мирна Пијетловић
Радивоје Бојичић: У афоризмима се увек ради о глави

У афоризмима се увек ради о глави. Па, било да је реч о глави један, или некој глави из средине или, пак, с краја. Ради се, дакле, о ономе о чему се не ради.

Рекао је ово у интервјуу за "Глас Српске" књижевник, сатиричар, драмски писац и колумниста Радивоје Бојичић, поводом изласка из штампе свог новог романа "Манити воз у Златном крсту", који говори о премијери филмова браће Лимијер, а прије свега филма "Улазак воза у станицу", у Београду, који је изазвао велику панику међу гледаоцима.

Пројекцију филма обезбиједио је краљ Милан Обреновић, који је живио у избјеглиштву у Паризу, а премијери у Београду, у кафани "Код златног крста", присуствовали су и краљ Александар Обреновић и његова мајка Наталија.

* ГЛАС: Ваш роман "Манити воз у Златном крсту", који се недавно појавио у издању Графичког атељеа "Дерета", сентиментално говори о историји Београда када је филмска умјетност закорачила у тај град. Шта Вас је инспирисало да пишете баш о том периоду?

БОЈИЧИЋ: Иако у то време није било неких великих ратова или сличних погибија, од чега је састављена наша учитељица живота, крај деветнаестог века је можда најдинамичнији период у нашој новијој историји. То је време у којем смо се највише приближили Европи. Европа нам је, такорећи, била, да се мануелно изразим, надохват руке. Проблем је био само у томе што је то била Црна рука. Али, мене је, пре свега, инспирисала чињеница да су у Београду, свега шест месеци после светске премијере у Паризу, граду светлости, у балканском мраку приказани филмови браће Лимијер.

* ГЛАС: У књизи причате о боемском, али и уштогљеном Београду. Можете ли упоредити како је то било некада, а какво је стање данас када су у питању умјетници и умјетност уопште?

БОЈИЧИЋ: Данас, када више нема ни "Дарданела", ни "Код златног крста", а нема ни осталих чувених кафана, па су под знаком питања и она преостала места у којима се могу срести остаци некадашње боемије, у време када се седи по тржним центрима, у кафићима и сличним суши баровима, свако поређење овог и оног у најмању руку је неумесно. Нажалост, данас у Београду не постоји ни боемски ни уштогљени свет. И у свету уштогљених и у свету боемије стил се подразумевао. Ми живимо у свету без стила, а ивенти, дешавања, журке и хепенинзи су догађаји у којима се стил не подразумева.

* ГЛАС: Наратор у књизи је Жарко Илић. Зашто сте се одлучили баш за њега?

БОЈИЧИЋ: Жарко Илић је био син чувеног српског државника, трибуна и песника Јована Илића, брат познатих писаца Војислава, Милутина и Драгутина Илића. И док су Јован, Војислав, Милутин и Драгутин оставили дубоки траг у историји српске књижевности, Жарко, који је био један од најдуховитијих људи своје епохе, кад год би се латио пера, остављао би за собом нешто што је било у крајњем нескладу са његовим усменим талентом. Том таленту дивили су се и Нушић, и Сремац, п Матош, и Глишић… Али, Жарко је, кажем, био талентован само кад би био усмен. Чим би се појавио у писменом облику, од оног Жарка не би остајало ништа. Таквих као што је Жарко међу Србљем има много. Узимајући Жарка за наратора, хтео сам да одам почаст свим српским козерима који за собом нису успели да оставе писмене трагове, али су у мемоарима и анегдотама главни ликови и најсимпатичнији јунаци.

* ГЛАС: С обзиром на то да се поред књижевности и сатире бавите и драмским писањем, како бисте оцијенили квалитет савремене драме данас?

БОЈИЧИЋ: Ја се јесам огледао и у писању драма. Неке су ми изведене на телевизији, а неке и у позоришту. При том, највише успеха имао сам са монодрамама, од којих су најпознатије "Ало, ође мобилни", "Ја, резервиста", "Продавац магле", "Спонзор ноћас мора пасти" и "Жизела". Али, све је то недовољан опус да бих себи могао да дам право да оцењујем стање на укупној позоришној сцени. Репертоари неких позоришта и неке представе ми се допадају, а репертоаре неких, као и поједине представе не разумем. Али, то што ја нешто не разумем, не даје ми право да о томе судим.

Криза

* ГЛАС: Има ли, по Вашем мишљењу, дана кризе књиге и читања?

БОЈИЧИЋ: Криза је данас у свему, а све је сада у кризи. Све у свему, и књига је у кризи, па и она књига која се бави узроцима, дометима и последицама свеколике кризе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана