Представа "Мали ратови и кабине Заре" премијерно одиграна у Народном позоришту Републике Српске

Миланка Митрић
Представа "Мали ратови и кабине Заре" премијерно одиграна у Народном позоришту Републике Српске

Бањалука – "Ако се сутра зарати, моја мала шта ћемо ја и ти, врата закључати, прозоре затворити, пустити завјесе, остат' ћемо кући и љубит' се" стихови су пјесме "Ћирибирибела" састава "Бијело дугме", који отварају причу представе "Мали ратови и кабине Заре", новог комада Народног позоришта Републике Српске.

Читав ансамбл изводи заједно ову пјесму на почетку представе, која је премијерно одиграна вечерас, на великој сцени овог театра, отварајући тако врата причи која спаја прошлост и садашњост, вријеме рата и вријеме мира, одрастање, сазријевање, сукобљавање и бијег.

"Мали ратови и кабине Заре" је комад у режији Ивице Буљана, рађен по тексту Виде Давидовић, који кроз лик двије Мале, из прошлости и садашњости отвара простор за причу о траумама које носе генерације на овим просторима, али и за причу о личним траумама (однос с мајком, проблеми с анорексијом, односи с мушкарцима, пријатељима, однос према околини).

Комад је рађен у копродукцији са Стеријиним позорјем. - Ову драму сам писала када сам имала двадесет двије године, сада имам двадесет шест.

Да ли сам је прерасла? Нисам и нећу, као што вјерујем да нико у публици није прерастао тај рат, једнако и онај унутрашњи и онај спољашњи. И даље ме прогањају слике и асоцијације.

Магла, кућа изван града, сијено, крви сновиђења. Моменти кад сам први пут открила да ми се тијело промијенило. Сваки моменат у мом животу кад сам се расплакала у кабинама Заре.

Сваки моменат у мом животу кад сам гледала другарице како плачу у тим истим кабинама. Данас имам двадесет шест година и трансгенерацијска траума ме мање жуља. Можда као друштво нисмо пребољели фронтове, можда као жене нисмо пребољеле облине, али ми се чини да је мени ова драма понудила нешто што се надам да ће и вама – забиљежила је ауторка текста Вида Давидовић о овом комаду.

У осврту на комад, Жељко Јовановић биљежи да је представа на међи између фрагментарне и интегралне драмске структуре. - Фрагментарна и интегрална драмска структура распоређена је између стихова песме "Бијелог дугмета" "Ћирибирибела", чији први стих гласи "Ако се сутра зарати шта ћемо ја и ти", при чему сваки следећи сегмент комада почиње наставком цитата из ове песме, све до њеног краја и спуштања завесе - наводи он и додаје да комад, писан на трагу једноставне рок нумере, без обзира на своју наивност и привидну невиност, злокобно наговјештава страшну будућност.

Током трајања представе, измијешана су времена дешавања радње, те заједно на сцени гледалац може да гледа прошлост и садашњост, што је допуњено одговарајућом музичком подлогом, свјетлима, али и сијеном које ликови бацају и згрћу. У представи глуме Анђела Тасић, Николина Фригановић, Сенад Милановић, Наташа Перић, Анандо Ченић, Анђела Ракочевић, Наташа Иванчевић, Жељко Еркић, Милош Дрљача и Милош Ћебић.

-  У драми Виде Давидовић постоје два времена прошлост и садашњост. У прошлости која је раздобље рата постоје Мала, Мама, Брат, Мушкараци, како бива у сваком рату постоји Непожељна.

У садашњости категорије остају углавном исте, незнатно промијењене: Мала, Мама, Други, Рекси, Мушкарац. Догађа се минимална промјена у смислу тога да Мала из првог призора постаје Мајка у другом призору која пак сада има своју Малу. Раздобље је послијератно, а Непожељна живи ондје гдје живе иначе сви непожељни у другој држави, у овом случају, у Паризу у Француској - наводи о представи Жељка Матијашевић, додајући како Париз у оба раздобља има митску функцију обећаног града умјетности који омогућује развој.

Репризно извођење представе "Мали ратови и кабине Заре" планирано је за понедјељак у 20 часова

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана