Повратак оперете у Бањалуку

У организацији Академије умјетности Универзитета у Бањалуци и Музиколошког друштва РС, у периоду од 6. до 29. априла реализован је читав спектар различитих програмских активности, те понуђен нешто смјелији концептуални приступ у креирању садржаја манифестације у односу на претходни период.

"Дани Владе С. Милошевића" отворени су премијерним извођењем документарне драме "Солунци говоре", реализоване у копродукцији бањалучке Академије умјетности и Академије уметности из Београда, након чега је услиједило одржавање традиционалног међународног научног скупа "Владо С. Милошевић: композитор, етномузиколог и музички педагог". Истовремено са почетком одржавања научног скупа започета је серија концерата и изложби студената и професора Академије умјетности, који су и ове године, што је веома битно напоменути, чинили окосницу цјелокупног програма манифестације. Као посебно значајну квалитативну одлику овогодишње манифестације треба навести жанровску и извођачку разноврсност приређених програма. Крећући се у веома широком амбитусу, од концерата традиционалне музике, преко цјеловечерњег концерта мјешовитог хора и концертних наступа студената инструменталних одсјека, па све до величанствене премијере оперете "Орфеј у подземљу", организатори су нам понудили богат избор и високорепрезентативна концертна извођења.

Повратак оперете "на велика врата" и сцену Народног позоришта РС представља истински културни подвиг и резултат је вансеријског донкихотизма организатора, професора и студената бањалучке Академије умјетности. Надахнуто, искрено, духовито, забавно, катарзично... само су неки од коментара које су непосредно по завршетку премијерног извођења размјењивали срећници који су у уторак, 29. априла, имали привилегију и могућност да присуствују истинском празнику културе и умјетности Републике Српске.

Послије седам дугих деценија оперета се вратила у Бањалуку. Радост игре и музицирања "наше дјеце" у оркестру и "наше дјеце" на сцени претворила је једно обично кишно вече у ноћ за памћење. Од првог до посљедњег тренутка са сцене су исијавали посвећеност, срећа, узбуђење и љубав, што је и највећем лаику требало дати до знања да су солисти, хор и оркестар дисали као једно. Уз прецизну режију Горана Дамјанца, одличну и ововременизовану адаптацију текстуалног предлошка коју потписује Марио Ћулум, бањалучки "Орфеј у подземљу" нам, поред основне приче о "срећном браку" Орфеја и Еуридике, доноси сатирични приказ актуелног посттранзицијског тренутка кроз који су прошле или пролазе све земље југоисточне Европе.

Ефектни и раскошни костими и сценографија Драгане Пурковић-Мацан, кореографије Тање Дукић-Чичић и вјешто избалансиран и постављен сценски покрет Слађане Зрнић и Ренате Агостини допринијели су максималној упечатљивости извођења групних сцена, при чему посебно треба нагласити да су вјешто избјегнуте замке утиска пометње и гурања на сцени, у које често упадају и много искуснији ансамбли.

Најзаслужнија за импресивну звучну кохезију свих учесника овог музичко-сценског дјела је свакако диригент Бранка Радошевић-Митровић, која нас је својом сигурном руком провела кроз оба чина оперете. Миљана Брезичанин је засијала као Еуридика, те поред већ раније доказаног пјевачког умијећа показала да добри соло пјевачи могу бити и једнако добри глумци. Исто ово само у обрнутом смислу важи и за глумца Велимира Бланића, који нас је кроз улогу Џона Стикса увјерио у своје пјевачке могућности. Понајвећу заслугу за чаробну ноћ у Народном позоришту РС има Јасмин Башић, рекло би се "херој" премијерног извођења, који је и поред озбиљних здравствених проблема и препоруке да остане хоспитализован, потписао да ће наступити на сопствену одговорност, те на крају у таквим околностима бриљирао у улози Јупитера. Тако се живи и дише за умјетност. Веома успјешне и убједљиве роле остварили су Владо Данић као Орфеј и Александар Драгојевић као Плутон. А себи не могу дозволити да на овом мјесту не поменем ништа мање убједљиве све преостале солисте: Ану Симанић, Борјану Микавица, Мају Манојловић-Добријевић, Валентину Милекић, Слађану Зрнић, Ивану Живанић, Ану Марковић-Малбаша, Душана Покрајчића, Лазара Радоју, Инес Поповић, Каролину Михајловић и Албину Смајловић. Заслужили су. Сви они су заједно са одлично уиграним хором и оркестром започели исписивање једне нове странице у културном животу Бањалуке и РС.

Веома је важно напоменути да су у тренуцима када се у региону доводи у питање опстанак етаблираних манифестација умјетничке музике као што су Бемус, Трибина композитора и многе друге, значај и улога "Дана Владе С. Милошевића" препознати од стране надлежних градских и републичких инстанци, те је овогодишње јубиларно издање манифестације одржано под генералним покровитељством Кабинета предсједника Републике Српске.

На крају, можемо закључити да су се "Дани Владе С. Милошевића - Бањалука 2014" показали као идеална прилика и могућност да се сагледају тренутни креативни потенцијали и извођачки домети студената и професора бањалучке Академије умјетности. Они су нам на најљепши могући начин показали зашто је Бањалука деценијама вапила и чезнула за оснивањем прве умјетничке високошколске установе у овој регији.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.