Париз ове јесени у знаку Лотрека и Да Винчија

Tanjug
Париз ове јесени у знаку Лотрека и Да Винчија
Париз ове јесени у знаку Лотрека и Да Винчија

Париз, град свјетлости, умјетности и моде, ове јесени је у знаку две изузетне изложбе - у Великој палати (Гран Палеу) представљена су дјела Анрија де Тулуза Лотрека, сликара Монмартра, сјаја и биједе париског друштва и ноћног живота на прелазу у 20. вијек, док је Лувр домаћин велике изложбе поводом 500 година од смрти ренесансног мајстора Леонарда Да Винчија.

Више од 200 слика, цртежа и литографија Тулуз-Лотрека, представника француске декаденције који је савременицима, али и генерацијама послије њега, сликом отворио врата раскалашног Париза и забиљежио ноћни, развратни живот Монмартра и Мулен Ружа, биће изложено у париској Великој Палати до 27. јануара сљедеће године.

Изложба нуди путовање кроз каријеру париског умјетника, од првих цртежа објављених у штампи крајем 1880. године до најпознатијих радова, укључујући и револуционални постер који је 1891. године дизајнирао за Мулен Руж, чији је, иначе, био стални посјетилац.

Његове слике, цртежи, али и постери које је радио за најпознатији свјетски кабаре беспоштедно су откривали сјај и биједу париског друштва, уз сатиру и гротеску, будећи тугу, одушевљење или жестоко неодобравање.

Хроничар монмартровске боемије осликавао је портрет суровог свијета, а да ниједног тренутка није почео да му суди.

"Бити истинит, а не идеалан. То је била његова максима. Био је луцидан свједок свог времена", тако о Лотреку за Фигаро говори кустоскиња изложбе и директорка музеја "Тулуз Лотрек" Данијел Девник.

Коорганизатор изложбе Стефан Геган каже за Фигаро да је Лотрек сјајно приказао друштвени склад који је владао на мјестима задовољства, гдје су разлике у класама пале у корист ноћи.

"Лотрек је брзо схватио да ће илустрована штампа бити узгајалиште модерне умјетности", додаје он.

Лотрек је много дуговао Гоји, Веласкезу, Реаноару, међутим Едгар Дега је за њега, као умјетник, био изнад свих других.

Рођен 1864, као прво дијете грофа Алфонса и грофице Аделе де Тулуз Лотрек, носио је тешку генетску ману јер је платио цијену договорене "љубави" својих родитеља који су, иако блиски рођаци, у жељи да очувају аристократско поријекло и крв, али и богатство својих предака, склопили брак.

Са својих 137 центиметара висине, окренуо се умјетности.

Изложба Тулуз Лотрека душе Монмартра, како га популарно зову у туриштичким водичима, догађај је за Прижане, а можда још више за посјетиоце Париза, али зато поставка у Лувру поводом 500 година од смрти Леонарда Да Винчија, на којој је изложено више од 160 ренесансних слика и цртежа је свјетски културни догађај.

Након више од једне деценије припрема, дипломатских размирица које умало да спријече поставку, славна Давинчијева дјела су пред посјетиоцима који су на вријеме резервисали карте за овај велики догађај.

Нека од дјела која су изложена у Лувру су позајмљена и од британске краљице Елизабете Друге, а која се иначе чувају иза кључа у замку Виндзор, од Била и Мелинде Гејтс.

Један од најславнијих међу њима је и Витрувијев човјек, савршено пропориционално људско тијело унутар квадрата и круга, нацртано оловком и мастилом.

То дјело је у Париз стигло неколико дана прије отварања изложбе, упркос покушајима да се забрани изношење скице из Италије.

Из Италије је у Париз стигло пет дјела и двије копије дјела Да Винчија.

Пред посјетиоцима је и "Девица с дјететом и Светом Аном", на којој је Да Винчи радио пуних 20 година, до смрти 1519. године. "Спаситељ свијета", међутим, није дио изложбе јер Лувр није успио да убиједи мистериозног власника тог дјела, које је 2017. године продато на аукцији за 450 милиона долара, да га позајми.

Ни Мона Лиза, најпознатија слика великог умјетника чији је Лувр дом, није дио изложбе, али ће посјетиоци моћи да је виде уз помоћ технике виртуелне реалности.

Кустоси се надају да ће показати ко је био Леонардо да Винчи као умјетник и зашто је тако важан, као и начин на који је користио науку у умјетности.

Њихов циљ је и да пруже и дубље разумијевање метода рада умјетника користећи његове цртеже, свеске, инфрацрвену технологију снимања и виртуелну стварност.

Изложба је отворена до 24. фебруара и може се посјетити само с улазницама резервисаним унапријед.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана