Огњен Радовић: Поезија 21. вијека иде на билборде

Александра Маџар
Огњен Радовић: Поезија 21. вијека иде на билборде

Бањалука - У новој збирци настојао сам да наставим пут започет у четвртој књизи "Ориго". У њој сам се бавио питањем универзалне немани, односно извора нестабилности, сумње и таме.

Овим ријечима за "Глас Српске" млади књижевник Огњен Радовић из Бањалуке описује своју шесту књигу поезије "Рукавци" која је заљубљеницима у писану ријеч доступна у електронској форми.

Аутор који храбро корача по књижевним путевима, своје мисли преточио је у пјесме објављене у дјелима "Индиго", "Ориго", "Хапо бираки", "Тахталине" и "Наруквица ветрова".

- У "Рукавцима" сам одлучио да испитам шта би се догодило кад би то биће - неман, дошло на простор гдје сви ми живимо. Међу ствари које познајемо, међу нашу прошлост и свакодневицу - објаснио је Радовић.

Као резултат тога, како каже,  настала је збирка подијељена у три сегмента, у складу са три дијела тока ријеке: извор, главни ток  и ушће. Сваки дио прате илустрације Ведране Караџа.  Људи, природа, осјећања, природа и међусобни људски односи, непрестана су инспирација за младог пјесника.

- Мене на креативни рад увијек покреће све што је пролазно. У писању поезије не постоји ништа мистично. То је обична потреба за изражавањем. Неко плеше, неко слика, а неко пише - сматра Радовић.

"Рукавци" као и пета збирка "Индиго" највјероватније неће доживјети промоцију.

- Књижевне вечери су превазиђен "формат". Треба стављати пјесме у расвјетна тијела која могу репродуковати звук, качити их на дрвеће, пуштати у таксијима и аутобусима, лијепити на билборде и огласне табле, правити апликације за таблет рачунаре, телевизоре и телефоне. То би могли да буду нови излази за поезију - истакао је Радовић.

Креативна енергија овог писца већ је усмјерена на стварање будуће збирке.

- Још размишљам у ком смјеру да кренем, како да је дефинишем, али она ће тематски бити насљедница шесте збирке. Нисам сигуран када ћу њу објавити. Мада, увијек радим на новом рукопису - каже Радовић.

Моћ поезије

- Поезија је, за разлику од прозе, трома, спора, умртвљена. Само захваљујући овим особинама она може да постоји и да се "такмичи" са прозом. Ипак, добра поезија је стабилна и дуготрајна. Данас она људима може да значи више него прије. У брзини сваког дана, она даје простор да се успори. На сваком је да одлучи да ли ће то повремено да уради - каже Огњен Радовић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана