Објављена збирка “Последњи сан” Педра Алмодовара: Фрагменти живота у причама

Миланка Митрић/агенције
Објављена збирка “Последњи сан” Педра Алмодовара: Фрагменти живота у причама

БЕОГРАД - Књига откровења. Читајући ове приче не знаш да ли си позван у његов ум или у његову душу, записао је Рај Лорига, говорећи о књизи шпанског режисера Педра Алмодовара “Последњи сан”, која је прије неколико дана објављена на српском језику, у издању “Лагуне”.

Дјело је на српски језик превела Ивана Веселиновић, а како је сам Алмодовар забиљежио у уводу, књига је нешто попут фрагментарне аутобиографије, која читаоцу може да пружи много информација о њему као приповједачу и синеасти.

- Ова збирка прича (за мене је све прича, не разликујем жанрове) указује на уску везу између онога што пишем, снимам и живим. Лола Гарсија је у мојој канцеларији, у архиви, између осталог чувала и необјављене приче. Лола је моја помоћница у овом, али и многим другим пословима. Преписала је приче извлачећи их из гомила плавих свезака које је спасила из хаоса многобројних селидби. Заједно са Жаумом Бонфилом одлучила је да их отргне од заборава - навео је Алмодовар у уводу књиге.

Књигом је обухваћен период од шездесетих до данас и фрагменти његовог живота приказани су кроз 12 приповједака - Посета, Превише промена полова, Обред пред огледалом, Хуана, дементна лепотица, Последњи сан, Мигелови живот и смрт, Исповести једног секс-симбола, Горки Божић, Збогом, вулкане, Искупљење, Сећање на дан у којем се ништа није десило и Лош роман.

- Својом благом и проницљивом пажњом Алмодовар се у књизи труди да људске страсти сједини с недокучивом логиком живота па разматра целокупни спектар боја наше душе: бол, тугу, љубав, чежњу, усхићење, немир, необуздан порив за комуницирањем и избезумљеност ћутањем - забиљежио је издавач.

Како даље наводи Алмодовар, с обзиром на то да се као синеаста родио у јеку постмодерне, идеје до којих је могао да дође могле су да стигну са било које стране.

- Сви стилови и епохе коегзистирају, нема предрасуда према жанровима ни маргинализованим предграђима; исто тако није било тржишта, само потреба да се живи и ствара. Идеално окружење за стасавање некога као што сам ја, некога ко је желео да освоји свет. Инспирацију сам налазио у двориштима Ла Манче, где сам провео прве године свог живота или у мрачној сали Роколе, задржавајући се по потреби у најопаснијим зонама свог детињства, у салезијанској школи-затвору. Биле су то бурне и чудесне године, јер је салезијански ужас имао музичку пратњу у виду миса на латинском, које сам и сам изводио као солиста у хору (Бол и слава) - истакао је Алмодовар.

Из биографије

Педро Алмодовар је шпански режисер, продуцент и сценариста. Међу филмовима на којима је радио и захваљујући којима је стекао свјетску славу су “Матадор” (1986), “Високе потпетице” (1991), “Кика” (1993). “Све о мојој мајци” (1998), “Лоше васпитање” (2004), “Кожа у којој живим” (2011), “Хулијета” (2016) и други.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана