Ненад Радош: Есперанто - језик који није заживио
Вишеград - Професор српског језика и књижевности Ненад Радош био је седамдесетих година прошлог вијека познати есперантиста и познавалац овог, како је претендовао да буде, универзалног свјетског језика.
У то вријеме у скоро сваком граду бивше Југославије постојао је клуб који је окупљао младе есперантисте који су се дружили и говорили овим језиком који је створио Пољак Лазар Лудвиг Заменхоф.
- Тада сам живио у Јагодини и као основац изучавао сам есперанто факултативно. Тај предмет се оцењивао, али није утицао на општи успех ученика - почиње причу о овом језику Ненад Радош.
Каже да је заволио нови језик и био први ученик из Јагодине коме су школа и општина платиле трошкове да иде у иностранство на Конгрес младих есперантиста у Бугарској.
- У школском дому у једној соби спавало је нас 12 младих из исто толико земаља. На столу је била лубеница, која се на есперанту каже аквамелоно, а поред ње тањирићи и ножеви. Исекао сам лубеницу на 12 делова и поделио друговима, а у соби смо причали искључиво на есперанту. Било је то незаборавно дружење - сјећа се Радош.
Радош жали што есперанто није постао свјетски језик, јер је угрозио енглески, иако његов циљ није био да се гуше други језици већ да постоји и један универзални.
- Есперанто је најлакши језик за учење. Има као и српски, фонетско писмо и толико је поједностављен да се његова граматика може научити за два школска часа - објашњава Радош.
Овај професор есперанта се сјећа још да је Клуб есперантиста из Вишеграда 1977. организовао првомајске сусрете познавалаца овог језика.
У аутобиографском роману "Виктор", који је недавно изашао из штампе, Радош је описао занимљив догађај са дружења есперантиста у Бугарској.
- Тада сам се спријатељио са једним Бугарином, који се послије 40 година сусрео са есперантистима у Литванији и распитивао се за мене сазнавши успут моју адресу. И онда ме послије четири деценије позвао на Конгрес есперантиста у бугарски град Галабоу. Било је то прије пет година - прича Радош.
Граматика
У есперанто граматици све се именице завршавају на о, глаголи на и, придјеви на а, множина се добија додатком слова ј, за прошло вријеме се додаје суфикс ис, садашње ас, а будуће ос.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
