Музеј Херцеговине седам деценија баштини културно-историјско насљеђе: Поносни чувар југа Српске

Настао је захваљујући идејама великог српског пјесника Јована Дучића који је желио да родни град претвори у музеј. Смјештен на средњовјековном утврђењу, у чијем дворишту је посљедња станица за голубове писмоноше у овом дијелу Европе, чувар је српске традиције и коријена.

О његовом значају, историји, поставкама и плановима, поводом 70. годишњице постојања, за “Глас Српске” је говорила директорица Музеја Херцеговине у Требињу Ивана Грујић.

- Музеји показују континуитет живљења на једном простору и богато културно наслеђе од праисторије до данас. С обзиром на то да су векови доносили различите вредности које се чувају у виду предмета у нашем музеју, ми посетиоцу и грађанину Требиња пружамо могућност да се упозна са тим и да буде поносан на то - рекла је Грујићева.

Истакла је да музеј настоји и да широј регији укаже на значај читаве Херцеговине као специфичне историјско-географске цјелине и додала да се значај музеја огледа у очувању културног насљеђа, јер без културног насљеђа нема ни идентитета народа.

- Предмети и локалитети које обрађујемо кроз изложбе или их истражујемо су потврда постојања српског народа на овом простору. Можда живимо у времену када тога нисмо свесни, али без обзира на то, обављамо своју мисију и радимо како су радили наши претходници, јер музеји су чувари колективног памћења - објаснила је она.

Почеци

Грујићева је подсјетила да је Музеј Херцеговине у Требињу основан 1952. године, када је срез Требиње одлучио да оснује Завичајни музеј Требиње.

- Међутим, оснивање музеја повезујемо са 1935. годином, када је песник Јован Дучић, тада амбасадор у Риму, послао збирку, своју приватну колекцију коју је брижљиво прикупљао боравећи у разним земљама. Збирку је послао бродом до Дубровника, одакле је пребачена у Требиње за будући музеј - навела је Грујићева.

Те 1935. у Требиње је стигло више од 100 експоната, а након Дучићеве смрти допремљен је остатак његове личне библиотеке и оно што је преостало од његове умјетничке збирке.

- Званично 1952. основан је музеј, а од 1957. започиње озбиљан рад на прикупљању збирке, када је у музеју запослена као први управник Љубинка Којић, историчар уметности из Београда. Она је оформила све збирке музеја, тако да смо један од ретких музеја који је од оснивања замишљен као музеј комплексног типа, што значи да поседујемо све збирке - археолошку, историјску, етнолошку, уметничку, природњачку - објаснила је она.

Нагласила је да су након 1957. почела прво археолошка истраживања, а онда и прикупљање етнографског материјала с терена, те историјске архивске грађе.

Музеј је 1989. званично добио зграду коју и данас користи, а која је некада била аустроугарска касарна саграђена између 1896. и 1904. године, објашњава наша саговорница. У најтежем ратном периоду културно-историјско благо је евакуисано и склоњено да би се сачувало и било поново изложено послије рата, од када настају сталне музејске поставке.

Данас

Музеј је данас обогаћен новим сталним поставкама. Отворена је историјска поставка 2012, а 2019. стална природњачка поставка. Такође, 2005. је отворена стална поставка посвећена грађанској култури с краја 19. и почетка 20. вијека.

- Публика до 23. фебруара може да погледа изложбу “70 година Музеја Херцеговине - 70 предмета изабраних из збирки музеја”. Наши кустоси су одабрали најрепрезентативније предмете, као и оне које публика до сада није могла да види, јер се налазе у депоима. Овом изложбом смо желели да скренемо пажњу да музеји нису само оно што види посетилац, него да их чине и вредни предмети који се налазе у депоима и који се повремено излажу. Зато музеји праве тематске изложбе, као што смо ми направили поставку “Вез и златовез” која је сада изложена у Београду - објаснила је.

Насљеђе и најмлађи

Музеј од 2019. одржава радионице за предшколску групу и за основце. Како нам је казала Грујићева, волонтери на радионицама су средњошколци.

- Желели смо да млађим генерацијама приближимо културно-историјско и природно наслеђе учећи их о тим предметима на другачији начин. Кроз игру и приче показујемо им шта музеј скрива. Различитим темама обухватамо збирке и повремене изложбе које код нас гостују - казала је она.

Нагласила је да је кроз ове радионице прошло више од 4.000 дјеце додајући да је то будућа публика.

- Мислимо на то шта ће бити за десет или 20 година, јер је важно да музеј образује публику за будућа времена. А најбоље је да почну од малих ногу и да музеј осећају као простор који њима припада и у којем се слободно крећу, јер музеји су често затворене установе са строгим правилима, што код деце и људи ствара одбојност и уздржаност - испричала је она.

Додала је да, с друге стране, организовањем бројних концерата, промоција и предавања привлаче и старију публику.

- Циљ нам је да током године сваки грађанин Требиња и Херцеговине пронађе макар један догађај који ће му бити интересантан и да дође у музеј - закључила је она.

Реновирање археолошких зидина у подруму

Према ријечима Иване Грујић, у протеклих годину дана у Музеју Херцеговине реновирана је стална поставка, легат Јована Дучића.

- Било је ту грађевинских радова, а сада нам преостају финални као што је израда витрина како бисмо поставку опет отворили за јавност - навела је она.

С обзиром на то да се Музеј Херцеговине налази на археолошком локалитету, гдје су открили средњовјековно утврђење и зидине дебљине 1,40 метара који се протежу испод зграде ове установе, Грујићева је истакла да су се баш овим бавили у протеклих годину дана.

- То смо открили у подруму и реновирање тог дела у приземљу је било фокусирано на очување тих зидина и на осмишљавање како то археолошко налазиште уклопити у постојећу зграду. Преостаје нам да обезбедимо средства за стаклени под како би будући посетиоци у скорије време, што не зависи само од нас него и од финансијских средстава, могли да се упознају са историјом старог града Требиња - објаснила је Грујићева.

Нагласила је да ово сматрају важним и атрактивним, јер није уобичајена ситуација да се музеји налазе на остацима археолошких налазишта.

- Још кад у тај аутентичан простор сместите предмете из тог периода, онда је доживљај комплетнији. За то су потребна већа средства као и за двориште. Треба прво обезбедити средства, па спровести истраживања и ревитализацију простора, али идемо ка томе. Тиме ћемо отворити комплекс који ће бити шетња кроз историју Требиња - испричала је она.

У корак с временом

С обзиром на то да је вријеме модерних технологија, Грујићева је истакла да Музеј Херцеговине настоји да прати савремене токове.

- С обзиром на ограничен буџет, не можемо да осавременимо све поставке, али у протеклој години смо преко пројекта добили вредну опрему која омогућава виртуелно посматрање девет аустроугарских утврђења која се налазе на брдима око Требиња - казала је она.

Испричала је да су у каменој кућици из 18. вијека, која је у дворишту музеја, омогућили да посјетиоци сагледају свако од тих утврђења.

- Посетиоци, када ставе наочаре, могу да усмјеравају кретање слушајући причу и посматрајући предмете из аустроугарског доба. Један смо од првих музеја у БиХ који има и виртуелну поставку - рекла је она.

Издаваштво

Грујићева је објаснила да је седамдесетих година прошлог вијека почела и издавачка дјелатност Музеја, па је 1975. покренут часопис “Трибуниа”, најстарији научни и стручни часопис у Херцеговини.

- Надамо се да ћемо од ове године објавити један број специјално посвећен теми 70. година музеја, те да ћемо успети да од наредне године једном годишње излази овај часопис - рекла је Грујићева.

Планови

Грујићева је нагласила да настављају сарадњу са Народним музејом Србије из Београда, као и представљање младих херцеговачких умјетника и професора ликовних академија.

- За славу града припремамо изложбу нашег кустоса којом ћемо представити живот и рад Ристе и Бете Вукановић. Такође, наша изложба о легату Јована Дучића биће представљена у Народном музеју у Чачку, а потом и у Краљеву. Републички завод Србије гостоваће код нас изложбом о Јелени Анжујској која је недавно отворена у Културном центру у Паризу. Требиње је посебно везано за Јелену Анжујску која је одавде владала српским земљама - објаснила је Грујићева и додала да је у плану и сарадња са умјетницима из Хрватске и Црне Горе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.