Mис Ирби - хуманиста и учитељ

Срна
Mис Ирби - хуманиста и учитељ

БИЈЕЉИНА - Енглескиња Аделина Паулина Ирби, велики добротвор Срба у БиХ и оснивач женских школа, умрла је на данашњи дан 1911. године у Сарајеву.

На подручје данашње БиХ, Мис Ирби је стигла у вријеме устанка Срба против Турака од 1875. до 1878. године.

Потресена страдањима дјеце избјеглица у цијелом региону, отишла је у Велику Британију да упозна свјетску јавност о њиховим патњама и формирала одбор за сакупљање прилога.

Прикупила је око 240.000 круна и тим новцем и о свом трошку куповала је храну и одјећу и отворила 19 школа у Славонији за избјегличку дјецу.

Цио свој иметак Мис Ирби је завјештала Српском културно-просветном друштву “Просвјета”, основаном 1902. године ради ширења просвјете и српске националне мисли у БиХ, те интернату за васпитање женске сирочади који је основала у Сарајеву и у којем је живјела до смрти.

Објавила је књигу “Путовање по словенским земљама Турске у Европи”.

Мис Ирби је била британска сифражеткиња, путописац и добротвор. Путовала је Балканом, прикупљала помоћ за ратовима захваћена подручја, а у Сарајеву је основала прву школу за дјевојке.

Аделина Паулина Ирби рођена је 19. децембра 1831. године на имању Бојланд Хол, поред мјеста Морнингторп, у грофовији Норфок, гдје је и одрасла.

Отац јој је био контраадмирал Фредерик Пол Ирби, који је своју сјајну војну каријеру започео у дванаестој години, а мајка Френсис Рајт, кћерка богатог банкара.

Мис Ирби је у Сарајеву је отворила школу за дјевојчице. Образовање, смјештај и исхрана ученица били су бесплатни, без обзира на њихову националност или вјероисповијест, што је у почетку изазвало противљење и националних и вјерских структура.

Иако је школа била отворена за све вјероисповијести, углавном су је похађале српске ученице, тако да се школа у извјештајима и документима убрзо почела називати - српска женска школа.

Мис Ирби је у Сарајеву посебно подржавала рад Српског просвјетног и културног друштва “Просвјета”.

У љето 1875. године у Херцеговини избија српски устанак против Турака, познат као Невесињска пушка. Мис Ирби и њена пријатељица Присила Џонстон хитно су евакуисале школу и неке ученице одводе у женску школу у Прагу.

Потом, сву своју пажњу усмјеравају на помоћ многобројним избјеглицама, које у великом броју почињу да лутају путевима. Одлазе у Енглеску и започињу прикупљање новца за фонд за помоћ дјеци без родитеља.

Мис Ирби је из српског устанка изашла са атрибутима “племенита” и “мајка сиротиње”, који су је пратили до краја живота и са којима је ушла у историју.

БиХ је 1878. године пала под аустроугарску јурисдикцију, чије су власти нерадо дозвољавале Мис Ирби да се врати у Сарајево и обнови школу. Нова, обновљена и проширена школа пружала је смјештај за 66 дјеце, укључујући и дјечаке.

Аделина Паулина Ирби умрла је 15. септембра 1911. године. Њена смрт ожаљена је не само у Сарајеву и широм БиХ, већ и у Србији. Заставе су спуштене на пола копља, а црне тканине висиле су са многих прозора и балкона сарајевских Срба.

Сахрањена је, према сопственој жељи, на протестантском гробљу на Кошевском брду. Гроб је касније измјештен на Гробље Свети Јосип у сарајевском насељу Циглане.

Сву своју имовину оставила је Српском просвјетном и културном друштву “Просвјета” и Задрузи “Српкиња”.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана