Матица српска основана у Пешти прије 195 година: Симбол културе, просвјетитељства и доброчинства

Илијана Божић
Матица српска основана у Пешти прије 195 година: Симбол културе, просвјетитељства и доброчинства

НОВИ САД - У времену ослобађања Србије од вишевјековне турске власти, у доба када је јачала свијест српског народа о потреби да се укључи у савремене европске токове, уз очување националног и културног идентитета у Пешти је прије 195 година основана Матица српска.

Тог 14. јануара 1826. године на идеју Јована Хаџића, који се представљао и као Милош Светић, и богатих српских пештанских и будимских трговаца Гаврила Божитовца, Јована Деметровића, Јосифа Миловука, Петра Рајића, Андрије Розмировића и Ђорђа Станковића покренута је иницијатива за оснивање Матице српске.

Повод за оснивање представљала је потреба за преузимањем часописа “Сербске летописи” каснијег “Летописа Матице српске”, најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила којем је пријетило гашење.

Иако су прошла скоро два вијека од њеног оснивања и борбе, она и дан-данас одстоји и ради, а има око 2.000 сарадника, који су укључени у више десетина научних и развојних пројеката. Активна је и на територији Републике Српске, као и у Црној Гори.

Својим радом и залагањем Матица српска је одиграла огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини. Њено дјеловање је од самог почетка било усмјерено на представљање српске културе у Европи, али и на просвећивање народа. С тим циљем развијена је богата издавачка дјелатност па је убрзо ово културно и књижевно друштво почело да издаје “Летопис Матице српске”.

Након покретања “Летописа” 1824. године настале су бројне едиције, а међу њима и једна са наглашеном просветитељском улогом, која је носила назив “Књиге за народ”.

Од четрдесетих година 19. вијека стварани су услови за бављење науком, а у том периоду формирана је библиотека са књижним фондовима из различитих научних области и збирка рукописа.

Матица српска је 1864. године пресељена из пештанског Текелијанума у новосадски Платонеум, а Нови Сад је од тада познат као Српска Атина.

Око Матице су се окупљали најобразованији и најмудрији људи, а она је постала симбол грађанског друштва, културе, просвјетитељства и доброчинства.

Била је и остала општенародна. Њени оснивачи живјели су у различитим срединама, све од Беча до Темишвара и од Дубровника до Пеште. Тако је Матица српска и била један од иницијатора Новосадског договора, којим је 1954. године службено у употребу стављен српско-хрватски језик.

Међу члановима и добротворима Матице српске били су владар Србије Милош Обреновић и његов брат Јеврем, племић Сава Поповић Текелија, барон Јован Николић од Рудне, владар Црне Горе Петар II Петровић Његош, припадници краљевске породице Карађорђевић, писци, народни трибуни, свјетски познати научници, попут Михајла Пупина, али и мање знани грађани који су својим прилозима подржавали просвјетитељску мисију Матице српске.

Повезала их је племенита идеја о стварању јединствене колијевке знања и став да је част служити часној Матици српској.

Захваљујући широкој подршци из народа, Матица је једно вријеме била најбогатија задужбинска установа у Угарској. Из њених фондова су финансирани капитални пројекти од значаја за стандардизацију српског језика и за развој различитих научних дисциплина. У исто вријеме Матица се бринула о школовању надарених ђака и студената, а тиме и о стварању српске интелектуалне елите.

Матица српска је била узор многим народима. По угледу на њу основане су матице у готово свим земљама у којима су живјели Словени. Данас ова установа сарађује са многим институцијама и појединцима из свих крајева свијета.

Библиотека

У библиотеци Матице српске налази се више од 3.500.000 публикација, а у галерији збирка у којој је представљено српско сликарство од 18. до 20. вијека. Издавачки центар наставља традицију некадашњег Издавачког предузећа Матице српске, чија су издања у југоисточној Европи деценијама била препознатљива по амблему МС, иза којег је стајала квалитетна и брижљиво одабрана литература из различитих области. Матица српска сваке године додјељује награде за достигнућа у различитим областима културе и науке.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана