Марина Абрамовић о повратку у Србију: Полетела сам и напустила своју земљу, сада сам дотакла тло

“Није застрашујеће скочити и полетети, морате скочити са облакодера и опасност почиње када треба да дотакнете тло. Пре 44 године, када сам напуштала своју земљу, скочила сам и од тада сам летела. Сада осећам да сам дотакла тло”, почела је славна Марина Абрамовић своје обраћање на конференцији за новинаре у 6.23 сати у Музеју савремене уметности где је постављена њена изложба “Чистач”.

На Свјетски дан чишћења, отвара се изложба чији наслов, према ријечима свјетски признате умјетнице, представља метафору и односи се чишћење прошлости, свијести, њене умјтности од лоших радова и додаје да је једино погрешила што назив изложбе није “Чистачица” јер је много радикалније од “Чистач”.

“Нисам желела ретроспективу, јер после тога очекујете да ће уметник брзо умрети. То је као одлазак у понзију, а ја ћу умрети радећи”, рекла је Абрамовић.

Она се присјетила да је прије 44 године посљедњи пут излагала у Београду, након тога је излагала широм свијета, али никада није позвана у Србију све док то није учинила премијерка Ана Брнабић када је дошла на њену изложбу у Ослу.

У својим перформасима увијек се бавила тијелом и болом, сматрајући да ако човјек наноси себи бол да би се ослободио страха, онда је бол у реду.

“Далај-лама је рекао да је једини начин да зауставиш бол, да пронађеш начин да опростиш. Ја сам у својој аутобиографији говорила о свом детињству и својој породици што ми је било јако тешко, али тако сам се тога ослободила и то поделила са другима, и та књига је преведена на 22 језика”, рекла је Абрамовић.

Каже да је много њених радова базирано на Балкану и ономе што је њена земља прошла, попут “Рачунајте на нас” посвећен деци Балкана у рату.

“Били смо уништена земља, али смо имали снагу младости и мој једини начин да помогнем је била уметност”, истакла је Абрамовић.

Наглашава да је у Београд дошла отвореног срца и да све то за њу представља велико емотивно узбуђење.

“Сви моји радови су овде, Стварно сам дошла на своје тле. Од наше јаке хране боли ме стомак, али појела сам све - од гурманске пљескавице до телетине у сачу. Иако обично живим у неком простору између, као што су аутобуске станице, аеродроми, паркови, одакле црпим своју инспирацију , јер је судбина ту отворена и све је могуће, у Београду је мој дом. Живела сам у Македонској 33, моја прва љубав је живела преко пута Политике, ручала сам у Грмечу, на гробљу сам учила за испите, а било је и практично јер људи обично на гробље доносе храну па сам увек имала шта да поједем. Све је овде”, рекла је Абрамовић која је своју каријеру и почела седамдесетих у Београду.

Фасцинирана је податком да је за само два дана подијељено 6.500 улазница за њено предавање 28. септембра, јер “ниједан визуелни уметник у свету није говорио пред толико људи”, назвавши то “Уметнички Вудсток”.

На питање да ли је статус највеће звијезде на свјетској умјетничкој сцени на неки начин ограничава и носи ли то одређену одговорност, Марина је цитирала Вудија Алена: Данас сам звијезда, сутра сам црна рупа.

“Да сам постала звезда у двадестим или тридесетим годинама, сада бих већ била мртва, успехе је долазио постепено и никада ме није променио јер сам увек сматрала да је то пролазно. Људи су од мене направили звезду, а не ја. Уметник не треба да буде идол, јер је рад најважнији а не он. Али мој положај свакако носи велику одговорност”, сматра Абрамовић.

Наглашава да није политичар већ умјетник, али да њена изложба “Чистач” довољно показује да ако се улаже у културу, добија се висок стандард и увјерена је да ће Музеј савремен умјетности у будућности бити више помаган за своје програме, што је њен начин да помогне овдашњу сцену.

Казала је и да јој је у свијету помогло то што долази са простора бивше Југославије и што је жена и да сматра да су жене јаче од мушкараца.

“Од баке сам научила спиритуалност, од оца храброст, од мајке вољу и дисциплину. То ме је учинило јаком и не волим феминизам јер он жене ставља у одређену категорију, а за уметност није важно да ли је неко жена, мушкарац, ове или оне расе, хомосексулаца. Постоји само добра и лоша уметност”, рекла је Абрамовић.

Мотивацију за своје стваралаштво добија, каже, из свог живота, идеју може добити док у кухињи сјецка лук или док лети авионом, а узима само оне идеје које носе страх, лијепе је не занимају.

“Ако ми се каже НЕ, онда је то тек почетак”, додала је.

Одговарала је и на питања новинара која се нису односила на њено стваралаштво, те је тако рекла да зна да наорави сарму, да воли српске народне пјесме, пјесме свог дјетињства које пјева када се тушира, да због умјетности и начина живота савременог номада лишила себе деце и породице и да су јој студенти увијек били дјеца, али да је посљедње три године срећна са Тодом који има сличан начин живота и који је са њом допутовао у Београд.

Радује се што ће одржати мастерклас за 12 младих умјетника и поменула је да је Лејди Гага доста заслужна што је много младих почело да прати њену уметност.

“Она је дошла на моју изложбу у МоМА-и и пошто она има 46 милиона пратилаца који раде што и она, много младих је дошло у музеј и остало ту. Лејди Гага је заправо и мој врло посвећени студент. И када ми на изложбу дођу људи моје генерације, обично желе да виде да ли сам жива и пуни зависти, али када су млади ту, то је ужасно важно”, рекла је Абрамовић.

Младима је поручила да је ужасно важно да слиједе своје срце и идеје и то бескомпромисно, да живе за своју умјетност што подразумијева и жртвовање и да се не боје ничега и никога.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.