Кустурица: Награде књигама које не само да вриједе, већ се и читају

Srna
Кустурица: Награде књигама које не само да вриједе, већ се и читају

АНДРИЋГРАД - Директор Андрићевог института у Андрићграду Емир Кустурица уручио је данас у Андрићграду значајну интренационалну "Велику награду Иво Андрић" овогодишњим лауреатима - Драгославу Михаиловићу и Гузељ Јахини.


Према одлуци жирија, који су чинили Јован Делић, Желидраг Никчевић и Мухарем Баздуљ, Михаиловић је добитник награде за животно дјело, а Јахина за књигу "Дјеца Волге".

У образложењу одлуке жирија наводи се да је Јахина написала низ кратких прича и поетских радова, али да је у свијету постала позната по до сад два своја написана романа "Зулејха отвара очи" и "Деца Волге".

Жири је истакао да је њен роман "Зулејха отвара очи" доживио незапамћен успјех и постао књижевни догађај у Русији.

- Роман који награђујемо 'Деца Волге' добио је високе оцјене и признања руских писаца и руске критике. Роман има строгу, прикривену драмску композицију: прича о Јакобу Ивановичу Баху, учитељу њемачког језика и даровитом писцу бајки. Састављена је као петочинка из пет дијелова са епилогом и обухвата двадесетак година изузетно бурне и драматичне руске совјетске историје - истакнуто је у одлуци жирија.

У образложењу одлуке да се награда за животно дјело за 2019. годину додијели приповједачу, романсијеру и драмском писцу Драгославу Михаиловићу за његов цјелокупни прозни и драмски опус, наведено је да је он постао препознатљив књижевноисторијски знак и оријентир.

- У приповиједању се усмјерио на живу ријеч која ствара илузију непосредног усменог казивања, на глас свога јунака, по правилу несрећника, губитника и аутсајдера, који је кроз своје привидне побједе и стварне поразе вођен туђом руком тамо куда није желио, па ни слутио гдје ће доспјети. Михаиловић је мајстор у дочаравању патње, људске и животињске - истакнуто је у образложењу жирија.

Предсједник жирија академик Јован Делић рекао је да има неке више правде и нешто више од коинциденције у одлуци да се "Велика награда Иво Андрић" додијели Јахини и Михаиловићу.

Он је истакао да су обоје писаца својим првим књигама стекли велико мјесто у књижевности - Драгослав Михаиловић приповједачким вијенцем "Фреде, лаку ноћ" и кратким романом "Кад су цветале тикве", а Јахина романима "Зулејха отвраа очи" и "Деца Волге" и постали књижевна имена првога реда, остваривши дјела непролазне вриејдности.

"Обоје су дочаравали и остваривали трагично осјећање живота, али и у најтежим тренуцима својих јунака сачували људскост, љубав и вриједности, налазећи их тамо гдје се нису слутиле. Обоје су активирали неколико великих архетипова којима су остварили универзалне вриједности својих дјела.

Обоје су показали дар у вођењу приче и развијању снажних линија са сукобима и заокретима својственим драми, па су зато обоје блиски позоришту и филму. Обоје су свако на свој начин блиски Иви Андрићу. Тако се у Андрићграду, један српски писац у дубокој зрелости и једна руска списатељица у пуној стваралачкој снази показују као веома блиски ствараоци", нагласио је Делић.

Кустурица је нагласио да се у Вишеграду једна награда полако издваја од свих других и то не само по томе што су то књиге које вриједе него су то књиге које се читају.

Наводећи да је домаћа списатељска сцена више него богата, Кустурица је истакао да му је изузетна част што су успјели да српски језик буде оружје, да не буде искључиви повод за ову награду, него и да се домаћи писци укрсте са оним који пишу у другим земљама.

Након уручења награде, директор Андрићевог института рекао је да је, док је био студент прије пола вијека, изразита реченица која се везивала за литературу била распад породице.

"С обзиром на то да сам био студент прије много година, тада се породица врло успјешно распадала и све вријеме у литератури се наилазило на распад породице. Кад би упоредили брзину којом се породица распада у стварном животу и литератури мислим да у литератури то иде боље и мало спорије", истакао је Кустурица.

Он је додао да врло брзо уважамо нове фразе које долазе са запада, а управо је ту та прича о породици.

"Јер кад некоме кажете да се добро осјећа код вас, кажете 'осјећај се као код своје куће', а у суштини то значи да ако је породица полураспаднута да се не осјећаш добро. На сву срећу има породица које се данас одржавају", истакао је Кустурица.

Он је навео да је роман Драгослава Михаиловића "Кад су цветале тикве" био његов први сусрет са идејом шта је Голи оток, али на начин како се то и примјећује у најбољим романима.

"Ту није била ријеч о Голом отоку, него прије свега о томе како породица трпи тај период комунистичког насиља над људима", рекао је Кустурица.

Добитник награде за животно књижевно стваралаштво Драгослав Михаиловић рекао је да кад је видио чудо које се са људима дешава на Голом току, знао је да о томе мора неко да пише.

"Чекао сам 30 година да неко нешто напише озбиљно, а писали су обично људи који су тај логор измислили. И тако је дошло време кад сам рекао о томе ћеш морати ти да пишеш, неће нико други. И сео сам и написао пет књига са око 4.000 страна. После објављивања књига имао сам сусрете са бившим голооточанима и правио забелешке. Тада ми се десио један догађај који је у мојој породици остао забилежен - разболео сам се", навео је Михаиловић.

Овогодишњи лауреат Гузељ Јахиниа захвалила је на високом вредновању њеног романа "Деца Волге" и могућности да дође у Андрићград.

"Позната изрека гласи 'народ који не познаје прошлост не заслужује да зна своју будућност'. Може ли се онда рећи да се Иво Андрић брижљиво и пасионирано бавећи прошлошћу своје земље, на тај начин бринуо о њеној будућности? Чини се да може", истакла је Јахина.

Она је навела да су Андрићеви најпознатији романи "На Дрини ћуприја", "Травничка хроника" и "Госпођица" историјски романи.

"Сва три су написана у Београду за вријеме фашистичке окупације, у некој врсти кућног притвора. У таквим условима физичке неслободе, у страшном ратном времену, пишчева је мисао стекла истинску слободу. Актуелна политика потакла га је да проникне у прошлост у потрази за одговорима", истакла је Јахина.

Она је навела да је Андрић, с једне стране за БиХ и Србију постао својеврсни покровитељ мјеста, а са дтруге он казује о стварима који имају универзалну вриједност.

- Његова основна тема јесте судар различитих култура, четири света премећу се у његовим романима, муслимански, православни, католички и јеврејски, заправо има их више али ови су главни. Ти светови се сукобљавају и мире, живе једни крај других, уче једни од других, граде и разарају мостове. Данашња политичка збивања у свету су веома турбулентна. Понекад се стиче утисак да клизимо уназад у прошлост и да велика историја прети да се понови - рекла је Јахина.

Церемонији уручења награде присуствовали су и претходни лауреати Горан Петровић и Владимир Кецмановић.

Андрићев институт у Андрићграду је "Велику награду Иво Андрић" установио 2015. године, која се већ традиционално уручује 27. јануара на Савиндан. 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана