Књижевник Дејан Стојиљковић о новој књизи Кишни пси

Александра Маџар
Књижевник Дејан Стојиљковић о новој књизи Кишни пси

Београд - "Кишни пси" су, наиме, у поезији Тома Вејтса, одакле сам их "преузео", нека врста апатрида, маргиналаца, људи неснађених у времену и простору... Или, како то каже слоган књиге: "Људи који ходају по рубовима снова".

Овим ријечима, један од најчитанијих савремених српских писаца, Дејан Стојиљковић, суптилно буди интересовање и уводи у радњу његове нове књиге "Кишни пси", која је од јуче обогатила полице књижара. У питању је књига коју чине четири приповијетке и двије новеле, које међусобно повезује једна доминантна тема, садржана у самом наслову.

За "Глас Српске" испричао је шта заљубљенике у писану ријеч очекује под корицама његовог дјела, али и шта га је мотивисало док је мисли претварао у реченице на папиру. У новој књизи читаоци ће се поново срести са ликовима из првог романа, овог књижевника "Константиново раскршће".

- На пример Немања Лукић, иначе главни лик мог првог романа, појављује се на три места, између осталог он је, према мојој фиктивној верзији, био црнорукац који је дотурио оружје сарајевским атентаторима. Свака приповест стоји самостално, али је истовремено и део већег наративног универзума. Има ту различитих жанрова, од алтернативне историје, фантастике и хорора до историјске метафикције. Ово је, усудићу се рећи, књига о кошмарима историје и онима који их сањају и живе - казао је Стојиљковић.

Важно мјесто на странама његовог дјела заузимају великани попут Андрића, Киша, Принципа, који су, како каже писац, за њега још увијек енигме, баш као и њихова дјела.

- Сваки од њих велики је на свој начин. Андрић у својој мудрости, Принцип у својој храбрости, Киш у својој луцидности и непристајању... Али некако још нико није до краја одгонетнуо те личности, њихови мотиве, скривене мисли, поруке, жеље, хтења, све је то још велика тајна. И зато још увек имамо различита тумачења. За неке је Киш био плагијатор, за неке друге, попут мене - геније. Можда управо у томе и лежи њихова величина, у томе што се не дају сабити у одређене оквире и што ће део њихове личности заувек остати скривен. Мислим да је та врста мистификације добра - објашњава Стојиљковић.

И овај пут у потпису издавача наћи ће се Издавачка кућа "Лагуна", а најављујући нову књигу на сајту, написали су да "Ова књига-мозак, читаоце води на путовање кроз фантазмагоричне светове у којима се сусреће историја и машта". На питање колико је тешко балансирати између историје и маште, Стојиљковић је објашњавајући и због чега, одговорио да у томе, заправо нема никакве тежине.

- Сама историја, као што знате, није увек поуздана и уклесана у камен. И она се мења, деформише, брише па поново исписује. Понекад помислим како су историчари маштовитији људи од нас писаца. Јер, како објаснити, рецимо, да за историчаре који располажу идентичним доказима и изворима један човек може бити истовремено и терориста и херој? Зато није тешко балансирати између историје и маште, јер између те две ствари не постоји толика разлика, како се на први поглед чини - казао је књижевник.

Прозаиста и драмски писац једнако је добар и у оживљавању стрип-сценарија. Аутор је неколико стрип-сценарија, као и књиге огледа о стрипу "Кисело&Слатко". За њега је, како каже, тренутно један од водећих умјетника у Републици Српској, стрип-умјетник из Лакташа, Милорад Вицановић Маза.

- Он је направио импресивну каријеру у иностранству, нарочито у Француској са својим серијалом "Вундервафен", алтернативној историји Другог светског рата, коју је радио за реномираног издавача "Солеи". Читао сам неке томове у оригиналу, а читао сам и неке старије Мазине стрипове који су жанровски различити, али увек графички импресивни - нагласио је Стојиљковић.

Нада се да ће ускоро посјетити и Бањалуку и промовисати књигу о Андрићу, "Каинов ожиљак", коју је написао заједно са Владимиром Кецмановићем, на коју културна сцена у РС гледа са одушевљењем.

Сусрет са Љосом

Недавно је, на велику радост Београђана, њихов град посјетио и велики перуански писац, нобеловац, Марио Варгас Љоса, којег је Дејан Стојиљковић имао част да упозна.

- Скроман, пријатан и срдачан човек, великог искуства и интелигенције. Занимљиве су биле његове опсервације у вези са друштвено-политичком ситуацијом у свету, као и његов оптимизам у вези са свим тиме. Очекивао сам да неће бити толико оптимистичан када је ријеч о будућности ове планете и нас који је настањујемо и убијамо на разне начине, али било је управо супротно - испричао је Сојиљковић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана