Инспиративни и креативни дух лијек је за епидемију

Не може се бјежати од стварности

Директор Продукције “Форум театар” Витомир Митрић рекао је Срни да никада није сигуран да ли ће до одређене тачке стваралаштва стићи најкраћим путем или ће тај пут бити дужи него што је мислио.

“То се често догађа у креативном стваралаштву, које је у вези са културом и умјетношћу и увијек носи одређену дозу неизвјесности, а посебно сада у ванредној ситуацији изазваној епидемијом вуруса короне”, истакао је Митрић, поручивши да се стварни живот не може избјећи, али се може предуприједити.

Према његовим ријечима, “Форум театар” као организација чија је дјелатност везана за културу и пројекте са младима, неке своје активности преусмјерила је на онлајн платформе и Јутјуб канал, како би одржала контакт са својим корисницима и да би им и у ова тешка времена пружила богате и квалитетене садржаје.

“Умјетност и стваралаштво за дјецу, треба осјећати у свој њеној пуноћи, а кративне стваралачке поступке треба искуством преточити у добре културне догађаје. Луткарску умјетност треба доживљавати врло једноставно и јасно, као неодвојиви дио одрастања. О томе увијек, а посебно сада у вријеме ванредне ситуације, морамо водити рачуна, како би у дјечјој машти уз умјетничке остварили и педагошке циљеве”, наглашава Митрић, који је и редитељ.

Данашње “судије” умјетничког стваралаштва - најмлађа публика, каже он, чека вријеме када ће уз жамор, подршку и аплаузе испратити тренутке уживања у луткарским представама које им припрема 21. “Лут фест”.

“Самим тим имамо велику обавезу и одговорност да испунимо очекивања најмлађе публике и вратимо их у свијет љепоте, маште и живот без ограничења”, нагласио је Митрић.

Инспирација и креативни дух иду “Руку под руку”

Књижевник Недељко Зеленовић каже за Срну да су читање и писање његов начин живота.

“У ово вријеме епидемије вируса корона и ванредне ситуације, поново читам своје књиге, али и српске прозаисте и пјеснике. С читањем долази и инспирација, а ње никад није недостајало, хвала Богу. У дјелима Андрића, Селимовића, Шантића, Црњанског, Дучића, као и других савремених српских писаца увијек се нађе нешто ново и инспиративно”, наглашава Зеленовић, који је и потпредсједник Удружења књижевника Републике Српске.

Он је истакао да једна реченица, једна мисао коју човјек чује у свакодневној комуникацији може бити искра инспирације која нагони на писање, па и ово стање са пандемијом, изолација, мањак комуникације са другим људима... све то може бити инспиративно, јер се човјек окрене себи, преиспитује се и ето већ нечег инспиративног.

Музика је друштвена активност и не може да постоји у условима изолације

Професор на Музичкој академији Универзитета Источно Сарајево Пеђа Харт констатује да је пандемија вируса корона дефинитивно неповољно утицала на музичку умјетност у цијелом свијету, са више узрочно-посљедичних веза. Према његовим ријечима, прије свега, отказани су концерти, јавни наступи, фестивали, те бројна музичка такмичења која се најчешће одвијају управо у овим прољећним мјесецима, пред крај школске године.

Он је рекао за Срну да су многи музичари буквално остали без егзистенције, с обзиром да велики број њих није у радном односу.

“Једноставно, музика је друштвена активност - дешава се у моменту за који су потребни људи - извођачи и публика и као таква не може да постоји у условима изолације.

Срећом, чињеница је да се креативни дух не може лако ставити у боцу или карантин, па смо у протеклом периоду путем интернета свједочили разним креативним изливима који су добрим дијелом директан одговор на стање изазвано пандемијом”, каже Харт, који је и члан музичког састава “Катера” из Источног Сарајева.

Према његовим ријечима, због немогућности организовања проба, које захтијевају заједничко физичко, духовно и ментално присуство у простору, можда су највише погођени већи ансамбли - хорови и оркестри.

Харт наводи да ће, када дође до поновног окупљања, бити потребно одређено вријеме и додатно уложен напор да се ансамбли врате у форму у којој су били непосредно прије увођења ванредних мјера. “Умјетници појединци /композитори, соло извођачи.../ у том погледу су нешто мање оштећени - могу да раде на себи у истој, па некада и већој мјери него раније, због смањеног обима других активности и садржаја.

Изузетак су они који имају малу дјецу па због затворених вртића и школа често не могу да одвоје довољно времена за рад на умјетничком усавршавању”, рекао је он.

Он је оцијенио да позитивну страну у свему овоме, највјероватније, представља то што се вријеме проводи са породицом, а које у такозваним “нормалним” околностима није увијек могуће провести.

“Овдје треба застати и сјетити се многих радника у разним секторима који на жалост немају ту привилегију, као и других осјетљивих категорија који у овом времену захтијевају посебну пажњу и нашу солидарност”, нагласио је Харт.

Он је изразио наду да ће пандемија ускоро проћи и да ће се без лоших посљедица убрзо сви вратити свакодневним и умјетничким активностима, или како каже један графит, који на жалост због игре ријечи на енглеском језику нема смисао и снагу када се преведе на српски, The “EARTH” without  “ART” is just “EX”.

Недостају шетње и кафе са пријатељима

Пјесник Горан Врачар каже за Срну да, иако је више склон вјеровању у теорију завјере у вези са вирусом корона, његово понашање је у потпуности у складу са прописаним нормама.

“Оно што ми недостаје јесу шетње и кафе са мојим пријатељима, али сам вријеме епидемије искористио да се мало више посветим писању, па сам свој други роман довео скоро до краја”, навео је Врачар.

Врачар додаје да га брине повратак у нормалне токове живота.

“Сматрам да људи генерално нису у стању да сагледају колико ће овај период кроз који пролазимо оставити трага на нашу будућност, поготово када нас медији унапријед плаше могућом поновном епидемијом короне у јесењим данима”, рекао је Врачар.

Без духа, који суштински и слика, не треба ни покушавати сликати

Академски сликар Борко Мочевић рекао је Срни да у вријеме ванредне ситуације због вируса короне не слика, него се бави искључиво пословима који немају везе са његовим духом.

“Дух је у времену вируса короне толико силован да би било безобзирно да га моје биће додатно силује. Изгледа разумно да у оваквој ситуацији сликам, чак сам и покушао у неколико наврата да сједнем за штафелај, сликам разумом, али не иде, јер сам схватио да без духа, који суштински и слика, не треба ни покушавати”, појашњава Мочевић свој живот и рад у ванредним околностима.

Он додаје да већину времена проводи у хали, гдје ради на вајарским сегментима, које захтијевају физички напор, али не и ментални ангажман.

“Одмарам силовани дух и надам се да ће се, када све ово прође, пробудити и наставити да ствара тамо гдје је стао”, рекао је Мочевић.  

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.