Годишњица смрти сликарке Катарине Ивановић, прве жене академика код Срба
БИЈЕЉИНА - Српска сликарка Катарина Ивановић /1811-1882/, прва жена члан Српског ученог друштва, умрла је на данашњи дан 1882. године. Учила је сликарство у Пешти и Бечу, једно вријеме је живјела у Паризу и Београду, а потом до смрти у родном Секешфехервару, у Мађарској.
Сликала је портрете, историјске жанр-композиције и са посебним успјехом мртву природу.
Неке њене слике су међу најбољима у српском класицизму, попут: "Портрета књегиње Персиде Карађорђевић", "Аутопортрета" и "Корпе с грожђем".
Катарина Ивановић рођена је у породици српског грађанина и трговца у Веспрему, у Аустријском царству.
Без обзира на то, била је велики српски родољуб.
Поклонила је 1879. године београдском Народном музеју 15 слика и друге ријеткости, међу којима и свој аутопортрет.
Позната су два њена аутопортрета, која су доспјела у Народни музеј. Матица српска јој се такође обраћала, тражећи њене слике за своју збирку.
Одушевљен Катаринином љепотом и интелектом, у оно вријеме веома популарни пјесник Сима Милутиновић Сарајлија посветио јој је спјев "Троје-сестарство".
Године 1876. добила је титулу почасног члана Српског ученог друштва и тако постала прва жена академик код Срба.
Преминула је 1882. године. На иницијативу Друштва пријатеља Народног музеја, њени посмртни остаци су 1967. године пренесени у Београд и сахрањени у Алеји народних хероја на Новом гробљу.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
