Глумица Анђелка Прпић за Глас Српске: Живимо без приоритета и желимо све

Тим ријечима најлакше је описати сусрет са глумицом Анђелком Прпић у Бањалуци, на тврђави Кастел, пред њен наступ у оквиру "Ђурологије", ауторског пројекта Бранка Ђурића.

Послије генералне пробе, пред сам излазак на сцену у понедјељак увече, насмијана и срдачна глумица за "Глас Српске" говорила је о сарадњи са Ђуром на њеној монодрами чија је премијера заказана за септембар, богатству којим је оплеменила своје биће кроз глуму, времену у којем живимо....

По завршетку Академије драмских уметности у Новом Саду, играла је у двије представе у "Атељеу 212", али, на велику жалост публике, нису јој се отворила врата позоришта. Међутим, снагу талента нико не може спријечити, па је велику популарност остварила појављујући се у ТВ серијама.

Признаје да је та прича о позоришту за сваког глумца "рак-рана", а рад на монодрами описује изреком "Ако неће брег Мухамеду, онда ће Мухамед брегу".

- Упустила сам се у ту авантуру. Узбуђена сам, имам велику трему у смислу одговорности, сама сам на сцени и радим формат који није лак. Све то треба да буде и брзо, узбудљиво, занимљиво људима, немате помоћ од колега. То ће бити ватрено крштење, сад на други начин. Код мене је све црно или бело, нема нијанси - прича Прпићева.

Сарадњом са Ђуром остварена је и њена велика жеља.

- Почаствована сам што сам, уз дивног сарадника и колегу, добила и правог пријатеља. Уживамо радећи заједно и

Ђуро ми заиста много помаже - наглашава глумица и додаје да ће у монодрами тумачити 11 ликова, три на сцени, док ће се на видео-биму појавити кроз осам ликова са разним костимима и маскама.

Глума јој је омогућила и дозволила да кроз друге ликове константно преиспитује себе.

- Тај моменат да када тумачите друге ликове и њихове судбине, анализирате њихове поступке, било за потребе представе, серије или филма, константно размишљате да ли су они у реду, како они утичу на друге људе. Све то пролази кроз вас. Хтели не хтели, то утиче на вашу свакодневицу. У сваком случају, имате оправдање да због посла "копате" по себи стално и да је то легитимно, а да се не тумачи у смислу "јао, шта сад она ту фантазира, посвећује пажњу детаљима". Окретање себи је нешто за шта данас немамо довољно времена, а мој посао то мени омогућује и хвала му на томе - истиче Прпићева.

Бављење туђим животима, "занимање" којим се данас многи баве, описује као утопију, додајући да бисмо сви далеко даље догурали када би се свако бавио собом.

- Како улазите више у посао, онда чујете са свих страна добронамерне савете људи: "Немој превише да се дајеш, мораш да поставиш границу, зид. Не смеју људи превише да ти приђу, ако не поставиш границу, људи не знају докле смеју да иду, па оду предалеко". Мени та лекција не иде од руке, можда зато што стварно не желим да је савладам - прича глумица.

Она, како каже, жели да вјерује у бајку, да не мора све бити неистинито и са дистанцом.

- Хвала богу, пут ме наноси да се срећем са дивним колегама, добрим сарадницима, са некима сам постала и озбиљан пријатељ, Мајом Новељи, Леном Богдановић, Иреном Мичијевић. Нешто ме чувало да се не опечем и да могу и даље да верујем у људе и тако васпитавам и свог сина - додаје она.

Вјерује да свако вријеме носи своје црне фазе, па је сигурна да су и вијековима уназад људи мислили да је њихова мука најтежа, баш онако како већина осјећа 21. вијек.

- Радо се сећам свог детињства и некако ми све то делује као серија, као Сара Кеј. Али када почне прича како су данашњи цртани филмови пуни насиља, па није тачно. Одрасла сам уз Душка Дугоушка који је стално малтретирао Патка, Том и Џери су се стално убијали, одсецали главе и слично, а израсли смо, бар неки од нас, у нормалне људе, нисмо изопачени - закључује Прпићева.

Сматра да је један од главних проблема данашњице то што би сви вољели да буду све.

- Почињем од себе, желим да будем посвећена мама и да будем у послу најбоља и да стижем на фитнес и увече са другарицама и да са мужем путујем сама и да идем у шопинг и да ми је коса страва и да нешто читам. Ми бисмо све, а немамо приоритете. Опет се морам вратити на ону причу о "копању" по себи и сама себи рећи да све треба да иде некако лаганије - искрена је глумица.

Труди се, како каже, да ствари гледа са позитивније стране.

- Будем и ја нервозна и свега ми буде преко главе, али то је кратког даха. Углавном у себи нађем мотив и вољу да то истерам на чистац - објашњава Анђелка која се у слободно вријеме опушта уз књиге, па је дјело Ирвина Јалома "Кад је Ниче плакао" посљедње које је прочитала.

Кратко се осврнула и на актуелну тему у свијету културе, одлуку жирија Стеријиног позорја да награду добије нико и сви.

- Жао ми је некад кад погледам себе, јер ја сам увек пацифиста, увек се водим тиме да "људи знају зашто су то урадили, дајте, немојте да се стално бусамо у груди и осуђујемо". Такав став имам и о питању моје професије, али и других ствари. Онда схватим да се ништа не би променило када би сви говорили тако као ја. Када узмем ко седи у том жирију, немам разлога да сумњам у њихову компетентност, ко сам ја да о томе говорим? То је можда питање за неке више инстанце, у смислу тога зашто се даје новац да се нешто прави ако ништа од тога није довољно добро. Заправо мислим да је њихова намера била да се превазиђу награде, да се оде корак даље у нешто изнад, што би требало да нам је свима драго. Међутим, сви волимо када нешто урадимо да осетимо тапшање по рамену, не мора то да буде не знам каква статуа, али сви радимо за то браво. Можда ће се баш због тога, колико год се ми слагали или не слагали са том одлуком, сљедеће године нешто драстичније десити - сматра она.

У појму културна елита код нас препознаје тек неколицину људи.

- Постоје интелектуалци, људи који вреде у смислу свог талента и дела, али то што се сматра културном елитом је ствар привида. Себе не сматрам културном елитом, али је тешко у данашњем времену комерцијализације свега пронаћи место где ће се ти људи афирмисати, добити свој простор, а можда тада више и не би били елита, можда им је боље овако - завршава причу Прпићева и одлази да се спрема за наступ.

Публика уживала у "Ђурологији"

Легендарни глумац, комичар и редитељ Бранко Ђурић заједно са гостима Анђелком Прпић, Тариком Филиповићем и музичким саставом из Бањалуке "ОНе три" направио је одличну атмосферу на тврђави Кастел. Аплаузи и смијех смјењивали су се током цијеле вечери, а Ђуро је по ко зна који пут потврдио да важи за једног од најбољих комичара на Балкану.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.