Гламочани и Матица српска обиљежавају вијек од рођења Мирослава Чангаловића

Како је планирано, тих дана ће бити уприличена свечана академија и представљена монографија посвећена овом познатом оперском пјевачу, а која ће посвједочити о богатој каријери Чангаловића са више од 3.000 наступа.

Тако ће, првог дана манифестације 8. септембра у великој Сали Матице Српске у Новом Саду бити промовисана монографија Немање Совтића под називом “Мирослав Чангаловић Певач-Глумац”.  Дан касније, 9. септембра на сцени “Пера Добриновић” Српског народног позоришта у Новом Саду биће одржана свечана академија и додјељене награде “Мирослав Чангаловић”, док ће трећег дана манифестације, који ће бити одржан у Чангаловићевом родном граду Гламочу 11. септембра у просторијама Народног универзитета Гламоч, такође бити одржана свечана академија и додјељене награде.

Гламочани који су организовани у Удружење гламочана у Бањалуци, позивају све заинтересоване, посебно своје земљаке расијане широм региона да дају свој допринос овој манифестација, и да 11. септембра дођу у Гламоч и својим присуством увеличају “Дане Мирослава Чангаловића”, једног од најпознатијих Гламочана у свијету.

Иначе, оперски пјевач Мирослав Чангаловић, једно је од највећих имена у историји српске и југословенске музичке умјетности, рођен је 3. фебруара 1921. године у Гламочу. Одрастао је као сироче, али упркос томе овај велики умјетник своје тешко дјетињство никада није посматрао као трагедију, а спас је пронашао у музици. Из Гламоча се сели у Ваљево. Захваљујући пријатељству са породицом Душана Трбојевића, истакнутог српског пијанисте и композитора, упознаје се са пјевањем и концертним музицирањем, а свој оперски деби је имао године 1946, у београдском Народном позоришту, улогом тамничара у Пучинијевој опери “Тоска”.

Од 1946. до 1954. године учио је пјевање код Зденке Зикове, познате оперске пјевачице и педагога. Захваљујући изузетном таленту, али и великом раду и посвећености веома брзо је постао надалеко познати оперски бас и један од највећих музичких умјетника Југославије.

Мирослав је сам говорио да је у ствари научио да пјева, не у школи, већ на планини, пјевајући крајишке пјесме са чувеним крајишким натпјевом. Створио је импозантну галерију ликова од сељана и попова, преко слугу, проводаџија, трговаца, боема, до кнежева и царева.

Чангаловићев оперски репертоар обухватао је више од 90 улога у којима се истицао раскошним гласом, драмском снагом и доживљеном интерпретацијом, а међу његовим најпознатијим остварењима су улоге Бориса Годунова, из истоимене опере Мусоргског и Досифеја, из опере “Хованшчина”, истог композитора.

Остварио је незаборавне улоге и као Дон Кихот (Маснеов “Дон Кихот”), Кончак и Галицки (Бородинов “Кнез Игор”), Мефисто (Гуноов “Фауст”), Филип Други (Вердијев “Дон Карлос”), Фигаро (Моцартова “Фигарова женидба”), Кучобеј (“Мазепа” Чајковског), Иван Грозни (“Псковитјанка” Римског Корсакова), Митке (Коњовићева “Коштана”)…

Његов концертни репертоар је обухватао преко 500 композиција аутора свих епоха, и то соло пјесама, циклуса пјесама, кантата и ораторијума, чији је велики дио сачињавало премијерно извођење многих дјела југословенских композитора.

Концертна каријера Чангаловића трајала је преко 40 година, одржао је око 3.000 концерата на територији бивше Југославије и око 160 концерата широм свијета. Наступио је, између осталог, у најпрестижнијим дворанама Лондона, Париза, Токија, Москве…

Свјетски музички критичари такмичили су се у хвалоспјевима о њему и његовом гласу и поредили га са неким од највећих имена у историји опере.

Иако је пјевао у најпознатијим оперским кућама широм свијета, обожавао је да наступа и пред обичним људима, у најмањим и најзабаченијим мјестима широм бивше Југославије.

Преминуо је у Београду 1999. године, а урна са његовим посмртним остацима пренијета је 2012. у Алеју заслужних грађана на Новом гробљу у Београду, преноси banjaluka.net

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.