Галерија Центра за културу "Семберија" три и по деценије чувар и промотер умјетничких вриједности

Срна
Галерија Центра за културу "Семберија" три и по деценије чувар и промотер умјетничких вриједности

БИЈЕЉИНА - Галерија Центра за културу "Семберија" обиљежава 35 година постојања, током којих је домаћој публици представила дјела неких од највећих сликара некадашње Југославије, чији се радови често излажу у познатим свјетским центрима.

До 2012. године Галерија је носила име најпознатијег сликара из Бијељине – Миленка Атанацковића и важи као мјесто окупљања врхунских аутора.

У фундусу, који броји више од 240 дјела, могу се наћи слике и графике Ратка Лалића, Миливоја Унковића, Исмета Мујезиновића, Едина Нуманкадића, Мустафе Скопљака, Џевада Хозе..., саопштено је из Градске управе.

Кустос бијељинске Галерије Милијанко Михољчић подсјећа да је Галерија од оснивања 1985. године држала до високих критеријума када је ријеч о избору аутора чија су дјела излагана у овом простору.

"Од оснивања Галерије до ратних дешавања 1992. године кустос је био Драган Зарић, изузетно строг - он је допуштао да буду изложена само дјела врхунске вриједности.

За то вријеме успио је да оснује значајан фундус, а довољно је рећи да је Бијељинцима омогућио да виде дјела Исмета Мујезиновића, Бранка Миљуша, Анте Кајинића, Милоша Шобајића и других сјајних сликара", наводи Михољчић.

Он истиче да је од 1992. године вођење Галерије преузео сликар Божидар Милијашевић, који је, упркос ратним догађањима, успио да организује изложбе радова еминентних аутора.

"Након потписивања Дејтонског мировног споразума, јпридружио сам се Божидару и сјећам се да смо уз минимална новчана средства, између осталих, организовали изложбе слика Саве Шумановића, Паје Јовановића, Николе Гвозденовића, Ратка Лалића, Љубице Мркаљ...

Многе изложбе из Бијељине одлазиле су пред публику у Бањалуку. Иако смо радили у тешким условима, тај период ми је остао у најљепшем сјећању", истиче Михољчић.

Године 2005. Михољчић је уз помоћ сараднице, историчарке умјетности Ифигеније Василић, припремио монографију о Миленку Атанацковићу и организовао изложбу на којој су представљене и слике овог значајног аутора које чува Галерија БиХ.

"То је била једна од најзначајнијих изложби коју смо организовали у част познатог бијељинског сликара. Галерија је имала његова три дјела, Музеј Семберије двије слике, али смо зато Ифигенија и ја замолили виђеније бијељинске породице да нам уступе Атанацковићеве радове које је, углавном, радио по наруџби.

На крају, у сусрет нам је изашла и Галерија БиХ, тако да смо Бијељинцима приредили изложбу какву је тешко поновити", наглашава Михољчић.

Прије једанаест година Милијанко Михољчић покренуо је одржавање Бијељинског ликовног салона, а 2012. Галерија је из зграде Градске управе пресељена у новоизграђени Центар за културу.

"Из године у годину све је више професионалних ликовних умјетника у Бијељини, па смо назив Салона преформулисали у `Умјетнички салон` јер смо, осим сликарима, понудили могућност и архитектама, дизајнерима, вајарима и другим умјетницима да се представе.

Град је све богатији квалитетним младим људима и драго ми је да Галерија некима од њих може да помогне у промоцији. Овом приликом бих најавио изложбу 3. марта изузетног младог графичара Павла Голијанина, који је и током студирања излагао у овом простору", наводи Михољчић.

У истом мјесецу биће уприличена изложба Драгана Ђорђевића под називом "Великани српског глумишта". Планирано је и представљање инсталације сликара Дарка Јурошевића из Милића, који је већ излагао у Бијељини, док ће ове године бијељинска публика моћи да погледа и врхунске аквареле Драгослава Хусара.

Од 1995. године до данас у бијељинској Галерији организоване су 233 изложбе, представљено неколико хиљада умјетника, а током овогодишњег 12. Умјетничког салона биће објављен пригодан текст о историјату и тридесетпетогодишњем постојању ове значајне установе културе.

 

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана