Да је Душко жив, оштро би нас критиковао

Овим ријечима за "Глас Српске" писац за дјецу и афористичар из Београда Александар Чотрић присјећа се непоновљивог Душана Радовића, чије су мисли, преточене у ријеке ријечи, удахнуле нови живот српској књижевности.

Један од најмудријих српских писаца напустио је овај свијет 16. августа 1984. године, а иза себе је оставио највеће ковчеге блага у којима слова чувају српски језик и традицију.

- Нико нас више не насмејава и не орасположује од овог намргођеног хроничара наших (не)прилика. Са високе осматрачнице на врху "Београђанке" гледао је у будућност. Видео је даље и више од других. И данас је Радовић, који се вазнео на небо, на врху - српске књижевности - истакао је Чотрић.

Најширој публици је познат по афоризмима којима је будио Београђане на таласима Радија "Студио Б", који су касније објављени у три књиге "Београде, добро јутро". На 23. спрат Палате Београд стизао би пјешке већ у пет ујутро, да би пред микрофоном био тачно у 7.15 часова. Пријатељи и колеге описивали су га као страственог пушача и звали су га Тмуша јер је долазио с мраком и био намргођен.

- Годинама је Душко Радовић будио Београђане коментарима, лирским мини-есејима, освртима, епиграмима и афоризмима. И сада би требало да их читамо, да се поново пробудимо - сматра Чотрић.

Малим слушаоцима први се обратио са "Поштована децо", а неке од његових пјесама су постале хитови за најмлађе у извођењу Дјечјег хора "Колибри". Међу њима су "Страшан лав", "Плави зец", "Мрак", "Шта је на крају"...

- Он је био истински револуционар у нашој књижевности за децу. Благо нама што смо имали Душана Радовића. Тешко нама како би нас данас критиковао и опомињао, овакве какви смо. Писао је о темама о којима није нико други, користио је необичне речи које је сам створио - подсјетио је књижевник.

О писању је говорио и сам Радовић, који је највећи дио свог живота провео играјући се словима.

- Да ли је лакше мислити или писати? Тешко је, вероватно, и једно и друго. С тим што мислити не морате, од мишљења нико не живи, а од писања многи - говорио је он.

Да се са Радовићем у српску поезију вратио дух игре, нагласио је и књижевник Михајло Пантић.

- Али не било какве, већ игре схваћене у њеном најдубљем, есенцијалном смислу. Он сам градио је своје песме управо сталним превазилажењем конвенционалности и очекиваности, упорном разградњом стереотипа, преувеличавањем, хуморним испадима. Посебно треба нагласити непосусталу језичку игру, у којој је све дозвољено, а нарочито оно што би у другим околностима и приликама било изричито забрањено - испричао је Пантић.

Његови текстови оживјели су и на позоришним даскама, а у Дјечијем позоришту Републике Српске у Бањалуци малишани су имали прилику да погледају представу "Живот је опака навика" у режији Ненада Бојића.

Радовић је био и главни уредник "Пионирских новина", уредник Програма за децу Радио Београда, уредник Програма за децу Телевизије Београд, уредник листа "Полетарац", новинар "Борбе" и од 1975. године уредник "Студија Б".

- Уз Радовићево стваралаштво за децу одрастамо као људи, уз његову сатиру одрастамо као народ. Кад нам понестану речи и мисли, поуке и поруке, смех и упитаност, налазимо их у његовим текстовима. Његове књиге су библија наших дана - истиче Чотрић.

На перле своје књижевне каријере низао је најугледније награде: "Невен", "Младо поколење", награде "Змајевих дечјих игара", признања "Стеријиног позорја", "Седмојулску награду", као и диплому Међународне организације за дечју књижевност "Ханс Кристијан Андерсен".

- За све оно што нам је оставио, најбоље ћемо му се одужити тако што ћемо га читати и правилно разумети. Ако хоћемо у будућност, морамо стално да се враћамо Радовићу - закључио је Чотрић.

Ма колико да је у свом пјесничком залеђу, како је рекао Пантић,  имао парадигматичног Ј. Ј. Змаја, Душан Радовић је окренуо лист у неком свом правцу, успостављајући нов модел пјесничког мишљења.

- Тај модел је, у вишедеценијском међувремену, постао ново законоправило писања за децу и преосетљиве, оне који се игре ни по коју цену не одричу. Од Змаја, па преко Душана Радовића, до данашњих песника, то је магистрална, у великој мери формативна линија једног важног, управо незаобилазног вида српске поезије - додао је Пантић.

Дјела великог Радовића преведена су на све значајније свјетске језике. Увијек радо читане су збирке "Поштована децо", "Смешне приче", "Причам ти причу", "Вукова азбука"...

Афоризми

• Родитељи, туците своју децу чим видите да личе на вас.
• Тешко је бити дете и бити добар.
• Лопта је као удавача. Не мувај се око ње ако немаш озбиљне намере. Ако не мислиш да је узмеш.
• Није увек лако, али је увек лепо навијати за Партизан.
• Поклони су ретки и јефтини. Све остало је подмићивање.
• Да је ваша жена нешто вредела, удала би се за неког другог, не би чекала вас.

Цитати

• Нема лепше слике него видети две главе на једном јастуку. Лепо је чак и онда кад су се нашле на једном јастуку јер нису имале други. Добра је свака мука која нас повезује и лоше је свако добро које нас раздвоја!
• Волите се кад нисте заједно. То је права љубав. Ко уме да воли само кад је заједно, тад не прави питање с ким је.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.