Занимљива прича о "Бијелој цркви" у Броцу код Бијељине

Глас Српске 31.01.2008 00:00

Филип Вишњић је опјевао веома важан догађај који се одиграо пред "бијелом црквом". Ту је кнез Иво од Семберије 1806. године организовао откуп заробљених Мачвана из Добрића од злогласног Кулин-капетана

БИЈЕЉИНA - На око 20 километара од Бијељине, у близини ријеке Саве, налази се Бродац, мјесто чувено по својој историји и такозваној "бијелој цркви". Бродац има око 2.000 становника који живе у око 300 кућа ове мјесне заједнице. Познат је и по томе што је још 1735. године, много прије Бијељине, којој сада административно припада, имао статус општине, а био је насељен и у римско доба, па пољопривредници и данас неријетко знају пронаћи понеки предмет из овог периода приликом орања својих њива. Цркву "бијелом" је назвао управо највећи српски епски пјесник Филип Вишњић, који је баш у овом селу започео своје гусларске дане. Вишњић је, доселивши се у младости из родне Трнове код Угљевика у семберско село Међаше, свакодневно долазио пред "бијелу цркву", како ју је назвао и ту пјевао своје пјесме. Ту је опјевао и веома важан догађај који се предњом одиграо. Управо на овом мјесту кнез Иво од Семберије 1806. године организовао је откуп заробљених Мачвана из Добрића од злогласног Кулин-капетана. У босанско-херцеговачком устанку 1876. године "бијелу цркву" Турци су спалили, а народ овог краја избјегао је тада у Србију преко Дрине и Саве, гдје су остали годину дана. По повратку мјештани су обновили своје куће. Када је овај крај потпао под аустроугарску власт, тадашњи званичник Фрањо Плентај је окупио угледне домаћине Броца и са њима договорио изградњу нове цркве, па је управо њему и посвећена спомен-плоча изнад црквених врата. Одлучено је да се изгради чвршћа и монументалнија црква од свих претходних, а зидање је започето 1882. и трајало је двије године. Нова црква, коју су градили мајстори из сјеверне Италије, изграђена је у барокном стилу и једина је српска богомоља са два иста звоника јужно од Саве и Дунава. Сличне православне цркве налазе се у Сремским Карловцима и Темишвару. Новосаграђену цркву посвећену Светом архангелу Михаилу, освештао је на Петровдан, 12. јула 1884. године, тадашњи митрополит зворничко-тузлански господин Дионисије и од тада се сваке године у Броцу Петровдан великим народним зборовима и молитвама обиљежава као свети и велики догађај. Црквена општина у Броцу је некада имала посјед од 82 дунума, који јој је у аграрним реформама 1953. и 1957. године неправедно одузет. Сада има само порту и окућницу парохијског дома на укупно 19 дунума. Све вријеме свог постојања црква је била духовни центар овог дијела Семберије и дијелила судбину својих парохијана. У мирним временима била је свједок њиховог срећног живота - крштења, вјенчања, причешћа, појања и других молитвених славља, а у ратним, опасним и неизвјесним временима била им је уточиште, спас души и највеће молитвиште. Бродачка црква је обнављана у неколико наврата, а посљедњи пут прије неколико година, када је реновирана фасада, столарија и други дијелови овог духовног и историјски јединственог здања, које је значајно за историју цјелокупне Семберије. М. ПAЈИЋ ЗВОНA У Првом свјетском рату аустроугарска војска 1917. године скинула је звона са ове цркве и одвезла их у Беч, као што је урађено и на свим осталим православним храмовима у БиХ, да би се од њих правила муниција. Нова четири звона су набављена 1927. године из исте ливнице као и прва, у Шапрању у Мађарској и коштала су 120.000 тадашњих динара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.