Уз здравицу и пост ушла у 110. годину
Шипово - Најстарија становница РС, а многи тврде и на Балкану, Мара Квргић из Бабића, села удаљеног двадесетак километара од Шипова, напунила је 109 година, а једини гост на њеном рођендану била је екипа “Гласа Српске”.
Није било никаквог славља, јер су на најстаријег становника на нашим просторима заборавили сви: држава, институције које треба да се брину о старим и изнемоглим, али и родбина.
Бака Мара није ни знала да је у сриједу закорачила у 110. годину живота. Старица која је слабог здравља и полако је издаје памћење изненадила се када је сазнала да је старија за још једну годину и да се осим редакције “Гласа” нико није сјетио да јој честита рођендан и упита за здравље.
- Кажете да сам напунила 109. годину живота. То је, сине, много. Мора да је Бог заборавио на мене. Ипак, живот ми је био лијеп до прије пола године док ми није умро син Бошко - рекла је Мара и додала јој је невоља што је ноге више “не слушају”. Снаха Мара (71), која живи са баком Маром, прича да је здравље најстаријег становника сваким даном све лошије. Послије смрти сина Бошка бака Мара скрхана болом почела је полако да “копни”.
- Да нам није родице Драгице Квргић, која нас обиђе, не знам шта бисмо. Свекрва много тугује за Бошком - каже Мара и додаје да баки сваки дан почиње са здравицом.
- Када узме чашицу шљивовице, увијек изговори здравицу. Тада јој се врати ведрина и снага. Бољег је расположења и почне да ме запиткује све што је занима - каже снаха Мара.
Додаје да је старица била трећа жена свом супругу Крсти и да се за њега удала тридесетих година прошлог вијека. Крсто је рођен 1900, а умро је 1975. године. Од тада је бака Мара удовица и каже да никада послије није пожељела да се уда.
- Редовно постим, а никада нисам ни вољела да једем месо. Нисам ишла љекарима, јер сваки лијек се може наћи и у природи - поручила је бака Мара, која и сада пости.
Помоћ
Мада тешко прича, бака Мара успјела је да проговори неколико реченица и да нам се пожали да већ два мјесеца није добила помоћ од 41 марку, коју је до сада примала.
Њена снаха додаје да им је најтеже то што их нико ни од представника општине не обилази.
- Да нас бар упитају како смо, имамо ли шта да једемо, јер не можемо отићи до града по храну, било би нам много лакше - рекла је Мара.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
