Војислав Кецман, свјетски познати машински стручњак објавио први роман: „Пљешивица“ прича о нашој судбини у зла времена

Каже то аутор Војислав Кецман о својој књизи која је недавно објављена у Бањалуци.

Ово је први роман Кецмана, иначе доктора наука који је до пензионисања био редовни професор на Virginia Commonwealth University (VCU), Computer Science, College of Engineering у Ричмонду у САД. Био је гостујући професор на чувеном МИТ универзитету као и професор на неколико универзитета у Европи и Новом Зеланду. Предавао је предмете из машинског учења и вјештачке интелигенције. Пензионисао се као један од истакнутих свјетских стручњака из ове области. Његов роман назван по планини Пљешивици, повезници Лике, Далмације, Кордуна, Баније и Поуња је започет, и скоро читав написан, у Америци, али је довршен у Дринићу његових предака.

ГЛАС: Није мало изненађење када професор из свијета науке и умјетне интелигенције објави један такав роман?

КЕЦМАН: Па, није ни велико. Многи писци нису школовани књижевници.  Достојевски, један од највећих икада, био је инжењер. Као што је и наш Добрило Ненадић инжењер пољопривреде а написао је прелијеп љубавни роман, један од најчитанијих у српској књижевности  „Доротеја“. Романе пишу сви који осјећају да имају шта рећи и пренијети другима. Наравно, ова два примјера не значе да сам се, и у тренутку, желио поставити на њихову раван. Само сам хтио рећи да писање иде из унутрашње потребе а не из неког посебног образовања или професионалног дјеловања.

ГЛАС: Ипак, тешко је вјеровати да сте тек по завршетку своје дугодишње универзитетске каријере сјели и написали свој први роман?!

КЕЦМАН: Ово није моја прва књига, већ шеста. Да, ваистину, ја сам 50 година радио као професор на универзитетима у Европи, Америци и Новом Зеланду и пуно сам писао. На српском, њемачком и енглеском језику сам објавио пет књига, више научних извјештаја и око 150 радова у научним часописима и на конгресима, те развио више програма на подручју машинског учења и умјетне, тј. вјештачке, интелигенције. Тада су настале оне моје прве књиге. Свјетски најпознатија је „Учење и меко рачунањеˮ, у оригиналу „Learning and Soft Computingˮ, која се користи(ла) на скоро 100 универзитета широм свијета од чега на 20 универзитета у САД. Сада је ред покушати дати одговор на Ваше питање о овој најновијој књизи, „Пљешивици“, која је посве другачија од тематике мојих претходних дјела. По тим, научним књигама, могло би се казати да знам слагати слова и ријечи у разумљиве реченице, али оне упућене аналитичком, рационалном, дијелу мозга, као што би наш водећи интелектуалац и највећи познавалац књижевности, професор Ломпар, рекао, техничара знања. Да ли сам вјешт и у редању ријечи за срце и душу, не знам. То остављам читаоцима. Ускоро ће се чути.

ГЛАС: У многим романима и причама осјећа се дио везан уз писца и његов живот. Колико је Вашег живота у роману „Пљешивица“?

КЕЦМАН: Све књиге излазе из искуства и спознаја њихових писаца па тако и ова. Један ме је читалац упитао “Да ли је ово твоја аутобиографија, или животопис твоје фамилије?” Мој је одговор био да је у позадини моје приче о љубави и мржњи „биографија“ наших људи из стотина хиљада фамилија. Казано другачије, „Пљешивица“ је прича о судбини нашег народа у зла времена у, и послије, Другог свјетског рата на Балкану. Сама љубавна прича је, ипак, тек само прича. Надам се лијепа и узбудљива.

Продаја књиге

Књигу „Пљешивица“  сви који желе могу да купе у Књижари галерији „Ризница“, у Тржном центру „Видовић“, Јеврејска бб, Бањалука (број телефона 051 211 802) као и на првом спрату Робне кућа „Боска“  и на продајном штанду са књигама код Народног позоришта.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.