Српчанка Анђела Шарић успјешно завршила школу: Границе помјерају љубав и подршка

Њен пут до дипломе захтијевао је много труда, љубави и подршке породице, пријатеља и просвјетних радника, а највећу помоћ пружила је мајка Милица, која јој је током све четири године школовања била технички асистент.

- Анђела је рођена као потпуно здрава беба. Водила сам је са супругом Сашом и старијом кћерком Сузаном на редовне контроле код педијатра и све је било у реду, нисмо примијетили никакве недостатке. Када је навршила годину дана, упућени смо на преглед код физијатра, јер је напредак у том добу био спорији него код остале дјеце. Тада је кренула наша борба и од тада смо редовни на контролама и физикалним терапијама - каже Милица.

Додаје да су били јако забринути и потресени чињеницом да њихово дијете има потешкоће у развоју. Није било времена за страх, већ су морали скупити снагу и наставити борбу за Анђелино боље дјетињство. Уписали су је у редовну школу у Повеличу, коју је похађала од првог до петог разреда, а затим у Ножичком, коју је завршила врлодобрим успјехом. Ту јој је било лакше, јер за разлику од других школа није морала након сваког часа прелазити из учионице у учионицу, већ су се наставници смјењивали.

- При упису у средњу школу наишли смо на подршку и разумијевање свих запослених. Користила је бицикл, а школа је обезбиједила приступну рампу, тако да јој је улазак у зграду био олакшан. Чинило нас је срећнима што су је прихватили школски другови и наставници, на чему смо им захвални. Ишла је на све излете и дружења и никада је нико није третирао као другачије дијете, већ је била равноправан члан одјељења - истиче Милица.

Свим родитељима поручује да буду истрајни у подршци својој дјеци, јер потешкоће у развоју не морају бити препрека за остваривање циљева.

- Уз подршку породице, пријатеља и оних који вас воле и поштују све је у животу лакше, а то је шанса да помјерите властите границе - поручује Милица.

Анђела каже да из средње школе носи само лијепе успомене, а нарочито са матурске вечери, коју је прославила прије двадесетак дана са својим вршњацима и која је за њу била нешто посебно.

- Сјећаћу се својих професора и другова само по добрим стварима јер су ми били огромна подршка. На матури су сви пјевали и плесали на подијуму, а ту сам била и ја са својим бициклом и добро се забавила. Вољела бих ускоро уписати курс енглеског језика, а слободно вријеме користим да свирам бубњеве. Није ми тешко да радим оно што волим и поручујем младима да увијек буду истрајни у свему што желе - каже Анђела.

Шарићи у наредном периоду планирају љетовање како би се одморили од свих обавеза и надају се свијетлој будућности, с обзиром на то да дјеца и одрасли са потешкоћама у развоју тешко долазе до посла, а имају проблема и у свакодневном кретању јер у многим тржним центрима, биоскопима, позориштима и другим установама нису урађене приступне рампе за особе са инвалидитетом.

Удружење

Анђела је од 2005. године члан Удружења родитеља и дјеце са посебним потребама из Српца, за које њена мајка Милица има само ријечи хвале.

- Одлазак у ово удружење нам пуно значи, јер су дјеци омогућене услуге логопеда, дефектолога, психолога и других стручњака. Ту има и мјеста за дружење, а за нас родитеље је лакше када имамо гдје да се окупимо и дружимо. Једни друге разумијемо, јер имамо сличне проблеме и лакше нам је кад их дијелимо с другима - истиче Милица.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.