На имању Драгане Дувњак: Засадила органску плантажу шипка и остварила животни сан

Драгана је испричала да се идеја о садњи шипка родила прије пар година, а реализација је почела прије три године, док засад шипка сада има двије године. Она је ове године убрала прве плодове, које је осушила и углавном их поклања онима који су јој помогли у досадашњем раду.

"Идеја за шипак јесте што је то нешто ново, а опет и није ново пошто је пуно распрострањен у природи а идеја се родила јер још нико није кренуо да се бави са тим ја сам увидјела прилику да би то могао бити пун погодак, па видјећемо. Не знамо док не буде старост насада, јер је ово вишегодишња култура", испричала је она.

Објаснила је да се одлучила за органску производњу јер јој се допадају принципи узгоја. Према њеним ријечима, то је нешто што је блиско традиционалној пољопривреди, али опет имају неке разлике у самом систему производње, на примјер нису дозвољене никакве хемијске супстанце.

Сматра да сви треба на то да обрате пажњу.

"Сваки труд пољопривредника треба цијенити, да ли он био у конвенционалној, интегралној или органској пољопривреди. Ја сам изабрала тај трећи пут, органску пољопривреду из тог разлога што хоћу да моји производи буду 100 посто здрави и да их користе сви", рекла је она.

Сматра да није потребно бити превише занесен идејом да нам све треба бити органско, еко, био. То што се сматра да је органска храна скупља, сматра једном врстом мита јер конвенционална храна може коштати много више, ако ће нарушити здравље. Због тога тврди да је боље дјеловати превентивно, колико ко може, не морају то бити хектари, али сматра да свако може малу башту да обрађује по органском принципима, а то је да не користе хемикалије, да су сусједне парцеле чисте и да постоје зелене баријере.

Драганино имање простире се на три хектара, један хектар је под шипком, на пола хекатара су засађене јабуке док остатак земљишта припрема за нову садњу. Каже не може све одједном, али малим корацима иде ка циљу.

Говорећи о шипку, истакла је да када су у питању агротехничке мјере, шипак није захтјеван, али као и свака биљка тражи да му се посвети пажња.

Прије шипка на земљишту је посијала органску хељду, ради зелене гнојидбе. Између редова шипка засађена је трава, а највише времена потребно је за малчирање. Како ће изгледати бербе када ова плантажа буде достизала пуни род, Драгана и даље не зна, али не очекује проблеме јер ће плодове брати акцијски, ручно.

Колико ће новца зарађивати на овој плантажи не може планирати, јер пољопривреда није толико предвидива грана привреде.

"Оно што смо радили кроз бизнис планове, литературу, искуства других колега, јесте да је средина приноса око пет килограма. Не очекујем да ће то на почетку бити толико јер ипак треба и земљиште да се навикне на шипак, а и шипак на земљиште. Тако да сљедеће године била бих задовољна са око два три килограма, а сваке наредне би се требала та цифра повећавати. Значи ако на хектар имате, као овдје, око 2.000 садница требало би бити око пет тона сирове масе да је побрано", испричала је она.

Сљедеће године у плану је постављање сушаре, гдје ће финализирати производ, сушени шипак за чај. Каже да је приликом анализе тржишта закључила да у Босни и Херцеговини нема ни једног органског цертифицираног чаја што види као прилику. Сматра да онај ко производи шипак не би требало да има проблем са пласманом на тржиште.

"Оно што сваког занима јесте цијена, колико се приходује од свега тога, мислим да је још рано да причам о томе, али неке цијене које су овдје на тржишту нису задовољавајуће, јер ипак треба пуно труда", испричала је Драгана Дувњак.

Нагласила је да пуно средстава одлази на радну снагу. На њеном имању су осим ње радили и њени родитељи, пријатељи, комшије, али све је то краткорочно, јер, каже, не може никога обавезати.

Истакла је да ће дефицитарност радне снаге бити један од већих проблема, нарочито због чињенице да у органској пољопривреди није могуће хемијским третманима сузбити коров, него се то ради искључиво ручно.

"Неће нико да ради, то сам примијетила у ових пар година. Или ако хоће, то је нешто старија популација и то је једина препрека", рекла је она.

Њени родитељу су поријеклом из Гламоча и сваки распуст и одморе ишли су тамо.

"Од седме, осме године сам научила возити трактор са старијима. Мени је увијек била жеља да имам неку кућицу, колику-толику, на селу. Родитељи живе у стану и радила сам пар година послије факултета и прије и штедјела новац", испричала је она.

Њено друштво трошило је зарађено на аутомобиле, путовања, а она је размишљала и правила планове.

Цијене некретнина на периферији Дервенте су знатно ниже, па је купила кућу са имањем, финансирала чишћење парцеле, набавку механизације...

На почетку није наилазила на разумијевање вршњака, питали су је зашто вози трактор ако је завршила факултет, зар није за њу канцеларија. Канцеларијски посао Драгани се не свиђа и превише је монотон. Радно искуство у једној од фирми која се бави органском производњом проширило јој је видике и захваљујући томе увидјела је да БиХ има велике шансе у овој врсти пољопривреде.

"Родитељи ме једно вријеме нису подржавали, али када су видјели да то заиста желим и да је то мени сан, онда су ми помагали и рекли: 'Сине ради, бори се, па видјећемо шта ће бити'", испричала је Драгана Дувњак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.