Монах гасио пожаре и спасавао унесрећене

nezavisne.com
Монах гасио пожаре и спасавао унесрећене

Требиње - Ђакон у манастиру Тврдош Порфирије, који је за манастирску славу, Успеније пресвете Богородице, рукоположен у јеромонаха, у Требињу је познат по благости и веселости, али своју најбољу особину, пожртвованост, коју владика Григорије назива жртвом и за цркву и за људе, овај монах као да крије од других.

Мало је познато да је годинама уназад ангажован на гашењима пожара око Требиња попут професионалног ватрогасца, али су засигурно остали углавном непознати његови подвизи на спасавању људи из саобраћајних несрећа.

Отац Порфирије о томе не жели да прича, објашњавајући да у томе нема ништа чудно ни подвижничко, јер је, како каже, човјеку од Бога дато да помаже другима око себе, те да је ангажовање на саборности, побратимству, љубави божијој и љубави међу људима његова животна мисија.

Владика Григорије је на рукоположењу младог монаха казао "да није лако служити дан-ноћ Богу и људима, али и епископима и свештеницима, и вјерницима и народу божијем, што је до сада био живот оца Порфирија, а од сада добар темељ на коме ће изградити кућу свога свештениковања".

"Био сам готов заплакати док сам слушао владику јер је отац Порфирије спреман да се жртвује за све и помогне свима, као што је помогао супрузи и мени у саобраћајној несрећи, овдје у близини манастира, у којој сам ја поломио руке, а супруга остала привремено непокретна", рекао је Требињац Гојко Грче, један од оних које је спасио млади монах.

Његов ауто се већ био запалио и очекивао је да сваког часа експлодира резервоар горива, када се попут анђела појавио благи лик оца Порфирија, који му је, не страхујући за себе, први пружио руку спасења и извукао и њега и супругу на сигурно, од када, слажу се супружници, овог монаха спасиоца благог осмијеха сматрају за најрођенији род.

Сличну причу нам је, грлећи свога спасиоца, испричао и Марко Бодирога, кога је прије пет година ударио ауто у центру Требиња, али га у болницу није превезао несавјесни возач, већ се зауставио отац Порфирије и на рукама га унио у болницу, па су од тада до данас остали добри пријатељи.

Мјештани села Тврдош кажу да је још много Бањалучана и Крајишника којима су се дешавале незгоде на путу усљед дуге вожње, а Порфирије им пружао руку спаса, ненаметљив, уз благу ријеч и благи осмијех.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана